Српски књижевни гласник
Грчка Тумачења Савезног Уговора са Србијом. 44%
Србију, мирно је гледала како нам бугарске трупе забадају нож у леђа.
У ноти коју је наша влада упутила Грчкој поводом ове изјаве, с правом се истиче како нигде у уговору не стоји да он губи своју важност ако би Бугарска напала Србију у споразуму са другим државама. Затим се наглашава како напад бугарски има за циљ да измени стање створено Букурешким миром, а које савез грчко-српски има да брани. Па се онда врло умесно истиче како је незгода што Бугарска напада Србију у споразуму са Немачком, довољно компенсирана фактом да су на страни Србије моћне силе, које су такође за одржање Букурешког мира. Одговор српски каже, даље, да не види каква је разлика у војничком погледу између истовременог и комбинованог напада. Најпосле, српска влада мисли, кад је већ грчка влада решена да, у извесном моменту,. уђе у акцију противу Бугарске, то повољније за њу да учини у споразуму са Србијом но сама кад Србија већ буде прегажена. Остављајући на страну питање да ли је краљ Константин имао, у тренутку кад је овај одговор састављен, каквих обавеза према Немачкој, из самог одговора је очигледно да је“ он хтео само такав рат са Бугарском, који га не би увукао у сукоб са централним силама. Исту је тежњу испољио краљ. Константин у тренутку кад су поведени преговори за учешће Грчке у операцијама противу Турске. У своме писму упућеном Краљу приликом тих преговора, Венизелос каже да му се чини „да оно што брка код Вашега Величанства свенамере јесте искључива тежња да не изазове незадовољство Немачке, улазећи у рат противу Турске у споразуму са њеним. непријатељима“. То нерасположење Немачке хтео је Краљ да. избегне, и ако је несумњиво код њега постојала озбиљна жеља да спречи јачање Бугарске њеним уласком у рат противу Србије.
Врло је интересантно да је одговор грчки писао Политис, тада помоћник министра Заимиса, а доцније министар иностраних дела све до пада Венизелосовог у новембру 1920: године. На суђењу министара краља Константина 1918 и 1919, Политис је био позват као сведок, и тврдио је да је Грчка била обавезна да притекне у помоћ Србији и да је држање Грчке, после напада бугарског, било у ствари једно издајство..