Српски књижевни гласник

- 444 а Српски Књижевни Гласник.

Оптужени министар Ралис питао је тада Политиса ко је писао одговор грчке владе на позив Србије да јој ова притекне у помоћ. Политис је признао да је он писац тога одговора, али „не по убеђењу, но по дужности“.

После онако јасно обележеног гледишта на обавезе према Србији, сви други разлози које су краљ Константин, грчка влада и грчка штампа износили противу примене сази5. Joederis-a Oana cy излишни. Један од тих разлога, који је у последње време највише потрзан, био је и тај да Србија није била у стању да избаци према бугарској граници 150 хиљада војника, колико је предвиђено конвенцијом за случај рата са Бугарском. У ствари, међутим, Грчка није знала нити могла. знати шта је и колико Србија могла да избаци на југоисточну границу, ни какве су уопште биле њене комбинације у случају бугарског напада и грчке кооперације са нама. Грчки генералштаб покушао је, у два маха, да изазове нашу Врховну Команду на разговоре о распореду трупа, и Дусманис се на суду жалио да је оба пута наша Врховна Команда одбила енергично те покушаје. И то је појмљиво, кад се зна, најпре, да је Дусманис хтео да са нама прави те планове за случај рата са Бугарском, и ако грчка влада и он нису никад хтели дати обавезни пристанак за улазак у акцију. Грчки генералштаб хтео је да теоретише и да се обавештава о нашим плановима на југу у тренутцима када је наша Врховна Команда сву своју пажњу обратила непријатељском упадају са севера. Када је пак пуковник Миловановић дошао у Атину да у име наше Врховне Команде, пред. очигледном опасношћу бугарском, позове грчки генералштаб на озбиљну сарадњу, није пуна два месеца успео да покрене Дусманиса и његове сараднике ни на какву изјаву из које би се могло закључити кад ће, по погледима грчким, настати тренутак за примену војне конвенције. И Миловановић се вратио у Ниш без те изјаве, и ако су Бугари већ давно вршили нападе на нас. Грчки генералштаб, дакле, није могао знати да ли ће Србија бити у стању да избаци према Бугарској 150 хиљада војника или не, јер му српска влада то никада није изјавила. Али под претпоставком чак да је та немогућност за нас постојала, савезници су већ крајем августа 1915 примили према Грчкој формалну обавезу да они искрцају у Солун тај број војника, ако се Грчка реши за акцију.