Српски књижевни гласник

О Узвишеном. 445

И у Скупштини грчкој, и свима другим изјавама вла'диним, тврдило се тада да Грчка није ни мало решена да до краја остане неутрална, него да она хоће да слободно бира тренутак за свој улазак у акцију, и да не може да допусти да јој други тај тренутак одређују. Стратос, један од главних стубова режима краља Константина, несумњиво најјачи политички човек у Грчкој после Венизелоса, обележио је врло прецизно, у једном интервју-у, 1916 године, тај психолошки моменат који је имао да одреди улазак Грчке у рат: „Грчка не мисли да је победа за споразумне силе немогућа. Само она има утисак да инициатива за војна предузећа није још у рукама споразумних сила, да је савлађивање Немачке посао тежак, који тражи много жртава и много стрпљења. Грчка, једна мала држава, не може да се баци у рат пре него што буде сигурна да се војна инициатива налази већ у рукама њених пријатеља, и да ће та инициатива водити брзом и сигурном свршетку рата.“

То значи да је Грчка била енергично решена да потрчи

у помоћ — победиоцима.

О УЗВИШЕНОМ.

(ИЗ „ПРОЛЕГОМЕНА ЗА ЈЕДНУ ТЕОРИЈУ ЕСТЕТИКЕ.“ (Крај)

Сем овога, по предметима, долазе и друге религиозне мапифестације осећања Узвишенога. Божанско, узето као главни предмет, дало је сјајне изразе у Светом Писму, у старо-индијским религиозним текстовима, и у другим религијама. Све су религије један блистави израз осећања Узвишенога, један став који произилази из вечнога односа човека према васељени и свему непознатом. Божанско је, у том смислу, исто што и Узвишено. Овај занос у Свешом Писму: то најбоље доказује: „Хвалите Господа на небесима, хвалите га на висини. — Хвалите га, сви анђели његови, хвалите га, све војске његове! — Хвалите га, сунце и мјесече, хвалите га, све звијезде сјајне! — Хвалите га, небеса над небесима и водо над небесима! — Нека хвале име Господње, јер он: заповједи и створише се. — Постави их за свагда и за вавијек, даде наредбу, која неће проћи. — Хвалите Господа: