Српски књижевни гласник

-446 Српски Књижевни Гласник.

на земљи, велике рибе и све бездане“ ; ! или завршни псалам: „Хвалите Бога у светињи – његовој, хвалите га на тврђи "славе његове. — Хвалите га према сили његовој, хвалите га према високоме величанству његову. — Хвалите га уз глас "трубни, хвалите га уз псалтир и гусле. — Хвалите га с бубњем и весељем, хвалите га уз жице и орган. — Хвалите га уз јасне кимвале, хвалите га уз кимвале громовне. — Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!“ Хришћанска је религија пуна велелепних израза осећања Божанскога у смислу „Узвишеног. Од многих примера да наведемо само онај сјајни Поздрав Милостивој Деви из Мистичких Љубави Светога Фрање AcHcKor који гласи: „Здраво, о Света Госпо, пресветла краљице, Божја Мајко, Маријо, вечна Дево коју је пресветли Отац с неба изабрао, ти која си освећена његовим пресветлим драгим Сином и Духом — утешитељем, ти у којој су и у којој престолују пуна милост и вечно добро. Здраво, Божја палато! Здраво, светохраниште Божје! Здраво, Мајко Господа! Здраво служавко Господња! И ви, свете врлине које милошћу и светлошћу Светога Духа продирете у срца верних и од неверних стварате Божје ученике, здраво !“ Прворедне примере за то осећање имамо и код Индијаца, Код њих је, као што смо видели и раније, то осећање домичирало у свима религиозним текстовима. Слично Сунцу, једноме од божанстава, кликћу и другим. Узмимо из једног индијског текста, ову „славу“ Атману: „Онај који станује у Земљи, различан од земље, кога земља не познаје, чије је тело земља, који, у унутрашњости, води земљу, — то је Атман, унутрашњи вођа, бесмртник. Овај који станује у води, који станује у ватри, који станује у етеру, који станује у ветру, који станује у сунцу, месецу и звездама, који станује у простору, који станује у муњи и грому, који станује у свима световима, који станује у свима ведама, у свима жртвама, у свима бићима, различан од свих бића, кога сва бића не познају, чија су сва бића тело, који унутра води сва бића, то је он, Атман, унутрашњи вођа, бесмртник. Он је ушао овде (у тело) до врха ноктију, као какав бријач који се одмара у својој кутији, као каква шкорпија у своме гнезду ;“ мли узмимо, из прве Будине беседе на Бенаресу, ово Узви-

! Псалши Давидови, Псалам 148. 2 Исто, Псалам 150.