Српски књижевни гласник

448 Српски Књижевни Гласник.

талним симетријама свих тих маса; па, онда, Паршенон атински'и Џаншеон Агрипин у Риму са сјајно „савладаним“ и симетрички израђеним простором, са великим и мирним масама и површинама; па Свеши Петар у Риму, Богородичина Црква у Паризу, Света Софија у Цариграду, египћански монолитни обелиски; преисториски „календар“ азтечке: цивилизације (Средња Америка; индијанска култура), огромна: плоча, округла, која приказује, у барељефима, азтечко схватање света и Бога Сунца, Тонатиуха, и сав низ чудних храмова старе, мајанске и азтечке цивилизације Средње Америке; — све су то, у простору, у камену, мермеру и опеци, разних цивилизација изрази Божанскога и Узвишенога, све су то архитектонске манифестације у знаку Узвишенога и у част и славу његову. — То исто важи и за сликарство, музику, па чак и за плес. Микел Анџелов Сшрасни Суд и остали изрази Четрнаестог и. Петнаестог Века; Хенделов Месија, нарочито она свечана химна на крају („Алилуја“), Бах и други; најзад, највећи део игара примитивних народа („Игра Сунцу“ код Индијанаца, „коробори“ у Централној Африци, и тако даље); — имају за предмет Божанско и Узвишено: Универсум, непознато, „велико непознато“, „загонетку света“, трансцендентално, надприродно, бескрајно и недокучно.

Сем тога главног предмета, има још читав низ предмета који означавају Узвишено и као предмет и као израз. Један пиз предмета је овај: (/) Предмети из природе: Ниагарски. водопади, река Мисисипи са својих четири хиљада километара дужине; Велики Океан који обухвата пола глобуса, Везув и вулкани, земљотреси, буре на мору, урагани, самуми, калифорнијско тако звано „Велико Дрво“ које може да живи. по пет хиљада година; уопште, природа у свима својим најмонументалнијим изразима: са својим масама, квантитетима, екстенситетима, интенситетима, и тако даље. (//) Пред– мети из живота и културе као већ дани изрази: Човек, личност, карактер, геније, воља, храброст, снага: Христос, Галилеј, Хус, Ла Сал (Ла SaMe) први испитивач Мисисипе, „снага воље и величина схватања“ како га описује један писац, „без такмаца у мушкој грубости, храбрости, презирању умора и бола, несаломљивој строгости“, како га описује други један писац; Шекспир, „пијани геније“, Хомер, Досто-