Српски књижевни гласник

О Узвишеном. 449

јевски, Цезар, Ханибал, Џингис-кан, · Наполеон, Краљевић Марко, Хајдук Вељко, Херкул, Ахил, Сократ (карактер) и његов говор пред судијама :и грађанима пред смрт; масе људске у покрету: бегство Калмукаса Волге, преко европских степа и азијских пустиња, до самих граница Кине, са глађу, жеђи, смрћу, хладноћом и жегом ; јевреја из Египта ка земљи Хананској; хорде Џингис-канове кроз Азију; Атила и његови подвизи ; пожари прерија које А. Џ. Бредли описује;“ групе људи, удружења са огромним капиталима и фабрикама која држе читаве вароши: „Амерички Челични Труст“ (United 5јаје5 5јее! СогрогаНоп) са преко милион радника, са производњом од преко десет милиона тона челика; Бруклински Мост у Њујорку; топови од четрдесет и два сантиметра, битка у Фландрији, експлозије фабрика муниције; и тако даље, и тако даље.

Књижевност обилује примерима разних врста израза осећања Узвишенога. Ми ћемо дати један низ примера. За Узвишено као израз дубоке филозофске и етичке мирноће, да цитирамо ове станце из будистичке Рлаттараба: „Онај чија се чула одмарају, као добро укроћени коњи од онога који их води, онај који се лишио сваке гордости, који се ослободио сваке нечистоте, ономе који се тако усавршио, и богови му завиде. — Живимо у савршеној радости, без непријатеља у овоме свету ненависти; међу људима пуним ненависти, ми смо без ненависти. — Живимо у пуној радости, здрави међу болеснима; међу болесним људима ми смо без болести. — Живимо у савршеној радости, без умора, међу онима који се умарају. Међу људима који се умарају ми смо без умора. — У пуној радости живимо, ми, којима ништа не припада. Као и боговима зрачним, веселост је наша храна. Калуђер који је усамљен, чија је душа пуна мира, ужива ванчовечанску срећу, посматрајући лице у лице истину.“ За Узвишено као израз злог, страшног и трагичног, леп је пример овај опис куге у Атини, 430 године пре Христа, из Тукидидове Исшорије Пелопонеског Раша (П књига) који почиње тиме одакле је дошла куга, како је прво почела у Пиреју, па онда почела да пустоши по Атини, тако да су и

1 A. G. Bradley, Le Canada, Paris, Roger et C-ie, 1914, pp. 214—215. 29