Српски књижевни гласник

452 = Српски Књижевни Гласник.

те, о последњи од светова, о најдубљи паклу! Прими твог новог госта који са собом носи једну душу коју ни простор ни време не могу променити. Душа станује у самој себи, и може да створи у самој себи један пакао неба и једно небо пакла...“ У истом смислу згодан је пример и гњев Краља Лира противу кћери, у четвртој сцени првога чина Краља Лира. један леп пример Узвишенога као израза резигнације и, истовремено, дубоке филозофске тишине, то је овај израз Ничеов у песмици 505 Мата: „Седео сам ту у очекивању, у очекивању ничега, — Уживајући с оне стране добра и зла, час — Светлост, час сенке, напуштен. —- Тога дана, на језеру, у подне, у време без циља...“ После овог примера у коме је дан израз спиритуално Узвишеног, даћемо неколико примера израза из чисто материалног света. Например, како Токвиљ описује долину Мисисипе: „То је највеличанственије пребивалиште које је Бог створио да служи човеку: једна површина од 1.341.649 квадратних миља, скоро шест пута већа од Француске, и натопљена једном реком која, као какав старински Бог, дели добро и зло.“ За Узвишено као израз снаге и маса леп је пример у Књизи о Џунгли Р. Киплинга кад описује крда бивола у трку (гоне их вуци). Један део гласи: ... „И усов црних рогова, запенушених њокалица, избечених очију, стрмоглави се у кланац онако исто као што се стене стропоштавају за време поплава, а слабији биволи беху одбачени ка ивицама јаруге о које огулише своје коже... Крдо заплива у рит... и цео пропланак поче да одјекује од њиховог мукања...“ Лепе описе Узвишенога који произлазе из снажног судара људских маса имамо у описима битака у Илиади, Песми о Роланду, у нашем Косовском Циклусу, код Толстоја (Раш и Мир), и тако даље. Бура, као израз Узвишенога, са својом снагом и масама које витлају, описана је са изванредном снагом у Одисеји, у Деведесеш Трећој Виктора Хига, и тако даље; изванредно снажна је у музици, њен опис у Римског-Корзакова Шехеразади: са снажном оркестрацијом, бесним изразом блех-басова, гудачких басова и бубњева и једном буром виолинчела, виола и виолина.

И сви други облици безмерних квантитета, претераних интенситета, снажних динамика, тешких статика, несразмерних мера, претераности, необузданости, дивљине, грандиозности, и тако даље, и као такви и, преко уметника, кго већ готови