Српски књижевни гласник

468 Српски Књижевни- Гласник.

тимне борбе, на коме данас стоји, и на коме ће, за цело, и даље остати. |

Народни Клуб не тражи просту ревизију устава: за њега устав уопште не постоји. Он отвара основну уставну борбу и, отварајући је, враћа се на тачку с које је и пошао 1918 године. Враћајући се на исту полазну тачку, њему несумњиво предстоји и исти пут и иста завршна тачка, слом. Јер његова полазна тачка носи већ у себи клицу његовог завршног неуспеха. Његово основно схватање је и његова основна заблуда. Он је за једну државу и једну суверену Конституанту, али тако да у њима, и у држави и у Конституанти, нема мајоризације једнога племена над другим. Ово схватање је и сувише изван живота да би могло да успе у жчвоту, у животу једног народа и једне народносне државе: оно не даје никакво решење за случај да се племена не споразумеју и одбијајући право на мајоризацију већина, даје га у ствари мањини, — јер стоји на гледишту једне државе. По Народном Клубу, нема државе ако. је Хрвати неће, па је нема ни онда ако је неће и само Словенци. Поричући право народу да одлучује по већини коју сам ствара, он негира сам народ; негирајући народ, он остаје искључиво представник једног племена; остајући искључиво представник једног племена, он нема никаквих изгледа на сарадњу других, — а од те сарадње прави главну тачку свог програма и битни услов за стварање једне државе. И тако, желећи споразум, он га одбија и тражећи једну државу, он је против ње.

Народни Клуб не може извојевати нови државни устав ако не појача своју снагу, не може појачати своју снагу, ако не изађе из оквира једнога племена, а ако изађе, престаје бити Народним Клубом. У тај је други очарани круг затворила Народни Клуб његова полазна и у исти мах његова „основна тачка,“ на коју сада изјављује да се поново враћа. И зато нема изгледа да ће други пут успети тамо где је први пут пропао и устав који је донела већина заменити уставом који тражи мањина, — ако и даље остане на терену легитимне борбе и једне државе, а ако га напусти, нема потребе тражити нов устав за целу земљу.

Сељачкој странци Г. Радића главни је, у овом тренутку, политички моменат у овој држави, не привредни, али је њен политички програм у основи својој по готову истоветан са програмом Народног Клуба. По њој, свако треба да буде господар у својој кући, Срби у својој, Хрвати у својој. Према томе, могли су Срби прогласити и републику, он ипак не би желео с њима, неће уопште никакве мешавине, осим можда те да може рачунати на братску војну помоћ српске ненеутралне републике у случају спољне опасности по хрватску неутралну републику; не желећи никакве мешавине са Србима, њему је свеједно какав ће облик они дати својој држави: