Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 469

„Срби, вели, могу задржати и свог краља.“ јасније и логичније од гледишта Народног Клуба, оно ипак има исте основне мане: изван живота је, изван стварности. Не могући одвојити териториално Србе од Хрвата, јер то значи једну материалну немогућност, Г. Радић се морао, и он, задржати на историјским границама; а задржавајући се на историјским границама, он је морао устати на принцип који сам прихваћа: не пристајући никако да Хрвати живе у Држави Срба, Хрваша и Словенаца, где би били, по његовом уверењу, против своје воље мајоризирани од стране Срба, он не види никакве сметње томе да Срби живе у држави која би се звала само Хрвашска и где би Срби били против своје воље мајоризирани од стране Хрвата. Мешајући племе са народом, он тражи примену Вилсонових принципа на Хрвате у заједничкој, не и на Србе у хрватској држави, а у ствари Вилсонови принципи искључују друге народе, не друга племена једног и истог народа, из учешћа у државном уређењу. Стављајући племе изнад народа и изнад државе, он га ставља и противу народа и противу државе, а у борби племена са народом и државом, никад племе победило није, било да је борба легитимна, било да је револуциона. Позивати у борбу за засебан устав хрватске републике, значи позивати у борбу чији је неуспех известан, а позвати у борбу за нов устав целе земље значи напустити свој основни политички програм. Али, док Народни Клуб напуштајући свој политички програм, не би имао су чиме прећи границе Хрватске, дотле би Г. Радић, изгубивши поли тички програм Народног Клуба, имао су чим прећи границе Хрватске: са привредним програмом једне сељачке странке.

И Југословенски Клуб Г. Корошца изјављује да ће се борити, наравно легитимно, противу устава. Он је за „недељивост Словеначке и заштиту католичке вере.“ У колико је његов програм за аутономије у историјским границама, он ће се одржати само дотле докле се држе и слични захтеви Народног Клуба и Г. Радића; у колико је за заштиту католичке цркве, она зависи једино од Св. Столице и Италије. Васељенска Патриаршија је могла задржати своју словенску паству само на основи независних народних цркава. Можда ће Св. Столица успети онде где није успела Васељенска Патриаршија и можда ће Италија своју улогу схватити друкчије но стара Византија и после ње нова Грчка. Можда се историја у овом случају неће поновити. Можда... али све то нема везе са добром или злом вољом српског племена да у овом тренутку не тражи да све три вере буду у истоветном положају према заједничкој држави, без обзира на њихове унутарње прописе. И зато, својим програмом Г. Корошец једва ако допре до граница католичке цркве у нашој земљи; прећи их не може, —- а мора их прећи ако жели ревизију устава.

Земљорадничка, социалистичка и комунистичка странка