Српски књижевни гласник

470 Српски Књижевни Гласник.

такође траже нов устав. По својим програмима, оне лако прелазе племенске границе, али у овом тренутку немају довољно снаге да, извојују свој устав својом сопственом снагом.

И тако ће се питање ревизије или промене устава уопште свршити исто онако као и питање устава: разбијена опозиција неће успети. Тек са стварањем једне јаке опозиционе странке за целу вемљу, непосредна ревизија устава, делимична или потпуна, биће стварно могућа. Дотле се, пак, појединачним споразумима у изградњи закона, може спровести једна посредна ревизија, и врло корисна. Али ни до ње, природно, не може доћи, ако опозиција, највећи део њен, и даље остане

изван парламент ПРИВРЕМЕНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

ЗАБЛУДЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ.

Philippe Crozier, L'Aufriche et Pavant-guerre (Heevue de France. ler et 15 avril, 15. mai: ”ler 'juin 1921).

Пре кратког времена отворила се у париским новинама полемика између бившег председника француске републике Г. Ремона Поенкаре и бившег француског амбасадора у Бечу Г. Филипа Крозие, поводом чланака које је Г. Крозие недавно објавио у француском часопису ЖКеуие ае Етапсе, под насловом L'Autriche et Pavanft-guerre. Y тим својим чланцима Г. Крозие тврди да је он, док је био амбасадор у Бечу, водио „француско-европску“ политику, која је имала за циљ да се АустроУгарска одвоји од своје савезнице Немачке ; али да је доцније, у доба кад је Г. Поенкаре био средседник министарства, вођена „француско-балканска“ политика која је — како је сам назив означује — ишла насупрот политици Г. Крозиа, и онемогућила је. У тој полемици однео је победу Г. Поенкаре и, разлозима и документима, доказао је да Аустро- Угарска никад није предлагала Француској да се одвоји од Тројног савеза, и да је уопште политика коју је; Г. Крозие препоручивао била неостварљива.

Своју претпоставку да Аустро-Угарска жели да се приближи Француској и да ће то приближење доцније довести до одвајања Аустро-Угарске од Немачке, Г. Крозие оснива на повољном држању грофа Ерентала према Француској у инциденту у Казабланки. Основ је ништаван за тако крупну претпоставку, и према томе и заблуда Г. Крозиа велика.

Основ је не само ништаван већ је и лажан. Кад се ствар сагледа и са друге стране, и кад се потраже побуде које су грофа Ерентала руководиле, претпоставка Г. Крозиа још је