Српски књижевни гласник

Оцене и Прикази. 471

мање оправдана. На име, баш у то доба, гроф Ерентал је извршио анексију Босне и Херцеговине, и природно је било да није желео да се Немачка која му је могла затребати као што му је и затребала — дубље ангажује у другом каквом послу. Пошто је, међутим, анексија била не само аустроугарско већ и заједничко — аустро-немачко — питање, и пошто је она била од веће важности него повод који је изазвао инцидент у Казабланки, разумљиво је што је Немачка, у току догађаја, претпоставила прво другом питању, и постала попустљивија према Француској у поменутом инциденту.

Ствар постаје још јаснија 1911 године, кад је Француска закључила са Немачком марокански споразум. Ту гроф Ерентал не показује ранију „предусретљивост“ према Француској. Напротив — свакојако опет у дослуку са Немачком — он отежава ситуацију, и предлаже француској влади чист трговачки пазар: даје свој пристанак на марокански споразум под условом да париска новчана пијаца буде отворена државним зајмовима Аустро-Угарске. Ти зајмови, међутим, служили би наоружању; — наоружању које би могло бити управљено само против Русије и њених пријатеља. Према томе, ствар добија сасвим другу слику, потпуно различну од оне коју је имао пред очима Г. Крозие. Свакојако, вероватније је било да је гроф Ерентал смерао да на тај начин, напротив, компромитује Француску код њених пријатеља, а не да |oi ce приближи.

Но, оно што је главно, оно што је требало, пре свега, да му изиђе пред очи, Г. Крозие није видео: сметнуо је с ума да је Аустро-Угарска прикована за Немачку, политички, економски и географски. Сврнути са тога пута она није могла, већ је морала остати ту где је. Да се одвојила од Немачке, што би аутоматски имало за последицу да јој одмах постане и противница, она би се нашла усамљена, обезглављена, и морала би се на крају распасти.

Истина, гроф Ерентал је показивао да му је несносна потчињена улога „бриљантног секунданта“ Немачке, какви су били његови претходници, и одиста је имао прохтеве да буде независнији у свом раду. Али, ако је Г. Крозие на то рачунао, он није тачно видео: видео је само спољашност а није ушао у суштину. Независност којој је тежио гроф Ерентал није била у том да води другу какву, или чак и противнемачку политику, већ само да ни Аустро-Угарска ни његова личност не остану у засенку.

Ове ствари о односима између Француске и АустроУгарске објаснио је и Г. Поенкаре. Али је Г. Крозие, у својим чланцима, у више махова био неправедан према нама, и ја желим да изнесем неке нетачности којима се он о нас огрешио.

При читању тих чланака, добија се уверење да је он на