Српски књижевни гласник

ЋЕ Три Писма. 521 других великолепних а у исто доба неумитно истинитих ствари. Па одиста је онда чудно и жалосно да у Крајцерсонати не налазиш баш ниједног ретка, који његову велику душу „задржаје и крије у себи, како пламен подземна пештера“.

Него истина, како Маџари 217 Јави ми молим те пјевају ли уз гусле лијепо, јеси ли им гледао принципа и бјеше ли какав амана ти. Ово ми све лепо опиши и пошљи.

Ех, оца му, да ми је само још један пут да се онако добро, ђачки излудимо ! |

Ако натрапаш на каку паметну књигу, ти је по прочитању пошљи и мени, јер ти рекох да се тешко снабодевам тим јеспапом.

Овамо ти нема ништа ново. Свакојако у новинама — а ти их добијаш — стоји више новога него што га у ствари и има.

И тако још да те поздравим, па онда до виђења!

ДРУГО ПИСМО. 13/Х у вече 90

... Ја сам одавно примио послате ми књиге и хвала ти на њима. Тога истога дана била је Беси код мене, те'сам њој дао Пе ја ује (пошто сам већ имао шта да читам и да довршим), а Масћуог сам одмах прочитао. Наравно да он није ни у длаку променуо моје мишљење о Kreuzersonatte-u. Боже мој што ти је реноме! Видиш ли ти само колика се галама начинила по новинама и уопште у литератури с Крајцерсонатом, а то само с тога што ју је Толстој написао!

Ја сам ти све по старом, још могу да кажем: „не дај Боже горе!“ Хвала ти што ме зовеш у госте, и дошао бих вам, не бој се! ама не смем, или боље рећи не могу! Међутим сам се ипак готово решио да, ако буде лепих дана, дођем ипак на који дан, колико да упитам Корањија“: били се рентирало с мојим стањем здравља ићи куд на југ, или на какву висину 7 Разуме се да ће то све зависити од тога да ли ћу ја, и при лепом времену, осећати довољно снаге да се на пут кренем. Воље пак немам ни за какав апсолутно пут...

Г. Коста Христић био је тек дошао у Пешту као генерални консул. ознати тада интерниста и проф. университета пештанског.

1 2