Српски књижевни гласник

Из „Прологомена. за једну Теорију Естетике“. 531

већих успеха који је запамћен у нашој књижевности. Са њеним успехом могу се мерити још само допадања на која су некада наилазили романи Милована Видаковића. И као и њима, тако је историјска правда, која делује и у књижевној историји, одредила право место и Цветићевој драми, негде

у последњим редовима. МИЛАН В. БОГДАНОВИЋ.

ИЗ „ПРОЛОГОМЕНА ЗА ЈЕДНУ ТЕОРИЈУ ЕСТЕТИКЕ“.

У Естетици, као и у свакој другој филозофској Ддисциплини, треба мислити а не рачунати. Кад емпиристи, „психолози“ и други с „методама“ рачунају у Естетици, они су на правом путу да греше. Никакав дубок проблем не могу да реше филозофи из Phiosophische Sftudien нити психолози из ByHronux Psycholopische Studien, kaj y естетичким лабараторијумима мере пулс читаоцу који чита лирску песму Мисеову. Qui incipit numerare, incipit errare!

И стара и нова теорија уметности, као и стилистика, говоре о уметничком делу као таквом. Оне га узимају као готово, и из тога праве своје закључке. Отуда, — тако мало правога о правој природи уметничког дела.

Уметничко дело, пре постања, имало је свој мистични ток, своју преегзистенцију и своја натуралија ап(је гет у своме "творцу, у средини, и у многим другим агенсима. Кад се хоће да да једна права филозофија треба да се интуитивно осети цео тај ток (и апје тет и јп ге), и да се, тако, да философија уметности која ће имати исте квалитете које и само уметничко дело.

Основни став. — Импресија и експресија, утисак и израз — примања су, стварања и издавања створеног, наше психофизиолошке и естетичке унутрашње организације.. Психофизиолошка организација је, једновремено, и инструмент, и извођач на инструменту, и композитор, Свако дело и умет-

“4” :