Српски књижевни гласник

532 | Српски Књижевни Гласник.

ничко, синтеза је та три елемента. Ниједан од та три елемента, — ни стара ни нова наука нису решили; ни наука „одозго“, ни наука „одоздо“. Како физиолошка организација прима утисак (Гетап, 2јеп, Уипа и т. д.) — наука није решила. То. је „ствар“ из трансцедентнога. Из трансцедентнога је и стварање психолошког стања из физиолошког. Из трансцедентнога је и експресија психолошког стања у ма коме градиву. Анатол Франс је имао право кад је, у Епикуровом вршу, целу нашу науку назвао „Замком од карата“. Она је тајанствени замак из бајака у који нико није ушао ; ни они „одозго“ (метафизичари: Кант, Лајбниц, Шопенхауер, Хартман), ни они „одоздо“ (позитивисти и експерименталисти: Фехнер и цела школа); ови последњи, још мање. У њега ће ући срећни витези из бајке. А то су они који ће, са разних страна улазити, али не преко мозга, резоновања, анализа, метода и експеримената, него преко инстинкта, интуиције, дубине своје душе. Нико не тражи тим „првим принципима“ крајње решење — крајња решења нису у нашој природи — већ дубока, срдачна и душевна (Будина етика, Омирова емоција, “Сведенборгов мистицизам, снага и израз Књиге Пророка Језекије и Песме над Песмама, Лајбницова теорија монада, Ничеов ентузиазам, Толстојева лепота).

„Нова поља“. — Киплинг је пошао занимљивим путем кад је пошао путем Књиге о Џунгли и Друге Књиге о Џунгли. Уметник је узео само човека.на око; скоро целу осталу фауну и флору пренебрегао је. Матерлинк се заинтересовао за челе (Живот Пчела), али и он, као и стари баснописци, као и Аристофан: и Еврипид у драмама, као и Ростан (Певац), гледа, преко те фауне, у човека. Киплинг, позајмивши им само језик, уневши у основни тон мржњу фауне према човеку, посматра само животиње: њихове нагоне, њихов живот, њихове љубави и мржње, њихове облике, линије, боје, масе и покрете. Облик змије, њену испружену и избачену главу, њене еластичне и протегљиве покрете, црну и тешку боју, језик који шишти и друго, као и других животиња по индиским џунглама, од мишева до тигрова и бивола, као и животиња по океану, од молуска до китова, — Киплинг узима као „нову земљу“ за уметничку делатност, То исто ради и читав један низ „анималиста“ у вајарству и сликарству. У операма