Српски књижевни гласник

ту лопти

534 Српски Књижевни Гласник,

пале се нова сунца. После „нових поља“ периода које старе, долазе права нова поља. Она су, у ствари, она стара. Дошли су само нови рудари да нађу „златну жицу“ коју су стари изгубили. И тако увек...

Саррепа“ ае!Г Тезого у Напуљској Катедрали. Учињено је све да у њој буде много уметности, и опет је нема. Кажу да су попови за њу утрошили милијун жутих дуката, да су довели Грималдија да им направи план, Доменикина, Спањолета и самог Луку Ђордана да им изради фреске, навукли су много мермера и злата, двадесет и два брокатела, много сребра за бисту Светог Јануарија, и свега доста за свих седам олтара, за сав блесак главног олтара, за сакристију, за два стуба споља, за свих четрдесет и девет сребрних биста у спомен заштитника града и за све богате и блиставе црквене утвари. Материјала за уметност у највећем изобиљу, али уметности нема ни за једно парче са врата на флорентинском Варизепити. Блиставост, шаренило, утрпаност и изобиље — то су утисци који се једино, прво и најзад приме. Цео онај облик грчкога крста, са пуно удубљења, „ниша“, прозора и отвора за разне циљеве, личи на богату али неукусно уређену радњу за старине. Са свих страна виси, стоји, лежи или је бачена на зид скулптура, сликарство, архитектура, вез, орнаментика, и тако даље, тако да се онај јадни Христос и не види у главном олтару. Уз све то треба још додати да смо. овде у пуном Шеснаестом и Седамнаестом Веку, да се родови расцветали, да се целине разбиле, да се детаљи попели на почасно место: уз утрпаност материјала и родова дошао је и „рококо“ и, покрај свег реда у његовој утрпаности и изобиљу, „реје-теје“ капеле спровео до врхунца. Једне доста лепе масивне бронзане вратнице затварају сав тај скупоцени

дар-мар' и оне су, и ако и саме у „рококо“-у, једино умет-.

ничко дело ове капеле. Ни Лука Ђордано, ни Гвидо Рени и

Спањолето, и ако су ту, нису били довољно велики ни себе

ни њу да спасу; јер они се, у општем метежу, и не виде. Са разбијеним основним обликом, нејединствена и неце-

лисходна према циљу, пренатрпана, блистава и накинђурена.

златом и сребром, претоварена стубовима, постољима, бистама, позлаћена и набојена, са расцветалим и прецветалим капителама, са утрпаном орнаментиком, — Саррепа де! Тезого