Српски књижевни гласник

У Гостима. 595

— И ваздух овај није више ваздух.

И доиста, колико сам пута будећи се у својој земуници и притиснут истим гробним мртвилом маћедонских урвина имао овај утисак и сећао се како ова светлост некад није улазила сама. Као дете кад сам се зором раздраган будио и отварао прозор мале, вртом опкољене родитељске куће; јурнула би, памтим, она окрепљујућа музака ствари, пуна неке снажне животне енергије која подиже, пркоси, опија. Па уверен да се ништа слађе у животу не може ни доживети од онога што осећа дете кад га буде сунчани зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, великих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног Ђђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива на игру дете, а оно на очима осећа сунце и уверено у лепоту дана ипак пита: „какво је време, мамо 7“

И подсећајући се тога утиска, помилован овим дахом детињства, ја се повратих.

— Побратиме, — рекох одлучно — ни помислити нисам могао да си таква слаботиња. Молим те: ти, као правник, као човек од закона, знаш и сам колико је безначајна, незнатна ова твоја кривица. А ти си је толико надувао! Не претеруј и буди уверен: да би официру као ти што си прогледали кроз прсте и много већу, много тежу грешку. Грешке као што је твоја, у' осталом, дешавају се свуда, свакога дана, свакога часа, на целом фронту, где сви протествују али сви и даље, као и пре тога, са пуно савести и самоодрицања врше службу, носе своје крстове.

Он одмахну руком и дубоко уздахну.

— Знам, побратиме. Али да ми је само та мука!

— ја видим, ја осећам да имаш крупнијих брига рекох. Зашто ми се не повериш 2

— Па, ево, — рече он — прво: отац ми је обешен. — јадни Никола — крикнух изненађен и зграбих га за руку. — Шта ми кажеш 7

— Јесте, још у мају прошле године. Има више од године дана. Потказан од суседа, он је осуђен зато што је

382