Српски књижевни гласник

За Дон Карлоса! 605.

— Ево га баш, рече поднаредник, који је присуствовао: сцени гледајући подсмешљиво свога поручника.

Један официр високог стаса био је ушао у стражару. Бркови су му били накострешени, сасвим бели, лице изборано. Целокупна појава давала је врло јак утисак неког тужног благородства.

Опазивши га, Алегрија је била подскочила. Она намаче свој шал, али ипак не доста брзо. Официр је беше познао: Израз зачуђености и гњева згрчи његово лице.

— Господине пуковниче, рече мали поручник, ево једне госпође која би желела да добије аудиенцију од Његове Екселенције генерала команданта места.

Потпуковник приђе Алегрији. Очи су му севале. Он скрсти руке.

— Алегрија Дечарт овде! промрмља он. Да ли се ја не варам 7 Откуда толика смелост...

Он понови:

— Да ли се ја не варам 2

"Алегрија спусти свој вео. Она се смешила. Она одговори:

— Ви се не варате, пуковниче Сабалсе.

Пуковник Сабалс, најчистија фигура либералне војске, био је две године заробљеник код карлиста. Био је промењен, лањске године, по наредби Алфонса ХИ, за три официра истога чина. Тај човек, заклети непријатељ ргопипстатеп105-а, није имао другога циља до овога: служити. Он је служио, са истим упорним убеђењем, чак и онда кад је имао за старешину једног тако недостојног дивљака као што је његов садашњи генерал. У ропству, он је могао видети Алегрију, чути да се говори о њеним подвизима, и о мржњи коју је она имала за све оно што, у Шпанији, није било карлист. Отуда његово изненађење, безмало његов страх, кад ју је срео на земљишту утврђења које је он чувао.

Она, смешећи се и даље, врло мирна, била му је пришла.

— Ви се не варате, пуковниче Сабалсе.

И како је она увиђала да ће он говорити, рећи пред двама пренераженим сведоцима нешто непоправљиво, она додаде сасвим тихо, гласом врло благим:

— Немате никако вести од малог Рамира, зар не“

Стари војник био је побледео.

— Шта значи... шта хоћете да кажете промуца он.