Српски књижевни гласник

За Дон Карлоса! 607

— Ах, не доводите ме ван себе, рече он. Ви сте ми говорили о моме сину. Ви знате нешто о њему 2

— Ваш син је био заробљен последњег 29 јануара, у Вил-Реалу, пуковниче Сабалсе, одговори она.

— Није рањен 2

-— Ја сам га видела синоћ, кад сам оставила наше редове. Био је здрав као ви и ја.

Сабалс одахну.

— Зашто сте ви дошли овамо 2

— Рекла сам вам, да видим бригадира Гилимера.

— Шта имате да тражите од њега 7

— Да одмах пусти у слободу једног француског заробљеника који је овде затворен, господина де Пренеста.

Пуковник слеже раменима.

— Никад ви то нећете добити, рече он одсечно. Тај Француз је био ухваћен, с оружјем у руци, на бојном пољу. Он треба да буде стрељан сутра у јутру, у свануће. Он ће и бити стрељан.

— Али то ће имати много незгода за малога Рамира, рече благо Алегрија.

— Шта г рече Сабалс, блед као крпа.

— Данас је понедеоник, продужи она истим тоном. Ако у четвртак, у подне, ја не стигнем у карлистичке редове, са господином де Пренестом, мали Рамир биће одмах погубљен, као и тројица од његових другова, истог чина и исте вредности као и он.

Пуковник Сабалс се поведе.

— Мој син припада регуларној војсци, једва он имаде снаге да каже.

— Пх! рече Алегрија, одмахнувши немарно руком. ја сам видела, настави она, малог Рамира пре свога поласка. Храбри дечко био је врло весео и пун поуздања у исход мога посла. Мислим да могу додати да ми је ставио у дужност да вам испоручим много поздрава, и да вам кажем да учините све што можете да он не умре тако, глупо, везаних очију, под братоубилачким куршумима.

Алегрија је претеривала. Мали Рамир није [0] био ставио у дужност ту поруку. Он чак никад није ни говорио с њоме. Он је чак никад није био ни видео. Али, како је био убијен двадесет дана раније, јуришајући на Вил-Реал, и како је кћи