Српски књижевни гласник

ЈЕДАН СТАРИ КЊИЖЕВНИ ЛИСТ (ВИЛА, 1865—1868.)

[ — КАРАКТЕР ЛИСТА.

Позната је ствар да су се српски књижевни листови као, у осталом, и цела нова књижевност српска — јавили најпре међу Србима у Угарској. Први је „Летопис“ (1825), који и данас траје, после близу сто година; најстарији наш књижевни часопис, и први, ако не рачунамо Орфелинов. покушај из ХУШ века. За њим су се ређали други, чисто књижевни или претежно књижевни, који су сви престали, давно и давно. „Српски народни лист“ (1835), „Српске народне новине“ (1838), Арнотов „Магазин“ (1838), „Скоротеча“ (1842) излазили су у Будиму и Пешти а растурали се махом по Војводини, и били дуго година једини српски књижевни листови. По другим крајевима нашим, било је тада само нешто политичких листова и годишњих алманаха.

У Србији се дуго није јавио никакав књижевни орган. Потребе књижевности задовољаване су, за време кнеза Милоша, алманасима као што су Вукова „Даница“ (1826) и Тиролова „Уранија“ (1837), или листовима који су у Војводини излазили, или напослетку самим званичним „Српским новинама“, поред књига, разуме се. Тек се за времена Карађорђевића јавио први књижевни лист Србије, „Подунавка“ (1843), која је у ствари била недељни додатак званичних новина, и излазила неколико година. Кад је основано старо београдско читалиште, кренуте су „Новине читалишта“ (1847) које су обраћале доста пажње књижевности. Оне су убрзо престале, и Србија је понова остала без свога књижевног листа. Празнину је попунио Љ. П. Ненадовић. Он се није наслонио ни на званичне новине, ни на читалиште, нити уопште на коју јавну установу, него је сам кренуо новине, на своју руку, са својим средствима. Његова „Шумадинка“, која је трајала од.