Српски књижевни гласник
102 Српски Књижевни Гласник.
млада и тек доведена, није устручавала да ради и те грубе и просте послове. још је тежа била брига око финансиске стране листа. Претплатника није било много, и познати управник Државне Штампарије, где се лист и штампао, Стева Рајичевић, пријатељ Новаковићев и његова друштва, морао је сигурно 'много кроз прсте гледати својим клијентима кадгод је био рок плаћању.
Све је било оскудно и у малим размерама, у том листу, па, наравно, ни редакција „Виле“ није имала свој засебан стан, него је приватни стан уредников. служио у исто доба и за уредништво. С почетка је била „у сокаку г. Др. Анђелковића куће на шанцу идући на Стамболкапију“, како се то живописно каже у једној белешци листа; то је на Обилићеву венду данашњем, одмах до Љубичине улице, у кући старога Ваљевца, таста Новаковићева. Тако је било 1865; а доцније, током 1865, она се налазила „у десној улици од Два оела голуба у којој је полициски кварт, при средини десне стране улице идући од вароши“, како се то опет у другој белешци слично каже. „Два бела голуба“ — сваки се старији Београђанин те куће сећа — била је на углу Поенкареове улице, одакле се рачвају данашња Битољска и Хилендарска улица; познато је и зашто се тако звала.
Ј. Скерлић је једанпут рекао -да је „Вила“ омладински лист. То је добрим делом тачно. Главни сарадници овога листа били су врло млади људи. Уредник његов, Новаковић, тек је био напунио двадесет и две године кад је лист покренуо. Стубови редакције, главни сарадници листа били су све мање више вршњаци уредникови. Милан Кујунџић је био неколико месеца старији од Новаковића, Г. Ч. Мијатовић само месец дана, Г. Владан Ђорђевић млађи две године, Радмило Лазаревић четири године; и тако даље. Било је, наравно, и старијих сарадника. | I
Уз то, „Вила“ је одржавала везе са омладинским дружинама, које су биле центри омладинског покрета, жиже и извори њени. Многе приповетке, песме, чланци и прилози који су у тим дружинама поникли, и тамо читани, налазили су своје место у ступцима Новаковићева листа. Из Побратимства, дружине београдских великошколаца, ушле су тако у „Вилу“ — ја овај списак састављам по подацима растуреним