Српски књижевни гласник

Један Стари Књижевни Лист. 103

овде онде кроз све четири године листа — балада „На гробљу“ и преведена приповетка „Јеврејско девојче“, обе од Ђуре Јанковића, песма Гаје Матића „Сваке зоре“, приповетка „Несрећна љубав“ у преводу Влад. Н. Илића, две приповетке у преводу Милана М. Радовановића „Бугари старога кова“ и „Далибор“, чланак „Припитомљавање наше домаће животиње“ у преводу Л. К. Лазаревића. Из Преоднице пештанске ушла је песма „Српским гусларима“ од И. Ћирића. Из бечке Зоре ушли су преводи Г. Бранка Николајевића из Бјернсона и Хајнеа под заједничким пасловом „Како постаје уметник“, уз то његова изворна приповетка „Лепа Ева и лепи Стева“, затим један превод Милана Лакића „Слика од гипса“, више песама Милана Ђорђевића, предавање Г. Владана Ђорђевића „Два листа из јестаственице“. Из бечке Задруге, која је била друштво ђака из Србије и убрзо се спојила са Зором, ушао је реферат К. Д. Николића о „Хемији“ М. Јовановића и песме „Сломени“ од М. Крстића. Из пожунске Слободе ушло је више песама Симе Поповића и песма „Похода“ од Ђене Павловића. Из безимене „омладинске циришке дружине“ ушао је чланак „Наука и методи њезини“ у преводу Мите Ракића. Из „Виле“, дружине гимназиалаца у Новом Саду, — која је постојала 1867 и 1868, и о којој ме је први обавестио Г. Др. М. Савић, пошто о њој иначе нема података у литератури, ушла је Јокајева приповетка „Осуда на смрт“ у преводу Васе Арсенијевића. У Крагујевцу оснива се 1866 „Шумадија“, друштво млађих људи, не право ђачко, и у њему Г. Владан Ђорђевић, још ђак, држи предавање „Беседа у Срба“, и „Вила“ га одмах штампа.

„Вила“ и иначе прати рад омладинских дружина. Ако се јави која нова, или ако је што важније међу њима, она то региструје. Кад су београдски великошколци основали 1866 дружину „Србадију“, „Вила“ доноси краћи допис о томе. Кад су београдски гимназисти основали дружину „Наду“, — тада звану „Српска нада“, и чија је правила и сам уредник Новаковић потписао 26 марта 1868, док је био професор те гимназије, — „Вила“ је донела два извештаја о њој; донела би и радове из „Наде“ да није убрзо престала. Кад је уједињена омладина држала своје скупштине, „Вила“ је забележила што је потребно о њима. И сама омладина је каткад сматрала