Српски књижевни гласник

Један Стари Књижевни Лист. 107

попис убрзо изађе у „Вили“. И иначе су неки радови, намењени првобитно за· „Гласник“, налазили места у „Вили“. Једанпут је Светозар Никетић, професор, тада само државни питомац, поднео Друштву свој чланак „Доситије Обрадовић“; ово га одбије 31 августа 1867, ипак нађе да је „главни поглед у овоме чланку добар“, и да је ствар „написана с добром вољом“, само није за „Гласник“ и више је „фељтонски чланак“. Новаковић, који је, као члан и секретар Друштва, прису· ствовао седници, прими чланак, вероватно га мало дотера, н штампа у „Вили“. Новаковић се, у своме листу, и иначе обазирао на учено друштво којем је био члан. Као год за омладинске дружине и скупшине, тако је исто, и још више, и сасвим уредно и систематично, извештавао читаоце свога листа о радњи Српског ученог друштва. Како се по свему овом види, „Вила“ је била у неку руку орган Велике Школе и ученога Друштва. Далеко од тога да буде лист омладинаца и почетника, она је напротив била више један академски лист, књижевни и научни орган тадашње Србије.

У Енглеској се често класификација књижевних периода прави према политичкој историји, и периоди се означују именима односних вадалаца: књижевност краљице Јелисавете, поезија и проза у времечу Јакова, Викторијино доба, итд. У француској књижевности познат је такође „век Луја ХТУ.“ Кад би се у нас таква класификација завела, „Вила“ би се могла означити као књижевни лист кнез Михаилова времена. Она то и јесте, исто као што је „Отаџбина“ Г. Владана Ђорђевића сличан орган за доба краља Милана и „С. К. Гласник“ за доба последњег Обреновића и Краља Петра; не смета то што је она била врло мали лист док су ова друга два часописи већега стила. Две су периодичне публикације обележје Михаилова времена: „Гласник С. У. Друштва“ за чисту и више сувопарну науку и научно истраживање, и „Вила“ за књижевност, поуку и ширење научних идеја. „Вила је једини књижевни лист кнез Михаилове Србије; постала је кад је Михаилов режим већ био у велике заснован, а угасила се исте године кад и он.

„Вила“ има сву озбиљност и мирноћу тога времена, и ако су је уређивали и на њој радили млади људи. Она неће никако бити израз нових и немирних политичких и дру-