Српски књижевни гласник
108 Српски Књижевни Гласник. штвених идеја и теорија које ће се јавити крајем Михаилове владе или у времену Намесништва. Светозар Марковић није у њој написао ни једне речи, и ако се већ почео јављати у другим листовима. Исти је случај с Г. Владимиром јЈовановићем, и Светозаром Милетићем. Ако Драгиша Станојевић пише у њој, то су само песме, ништа друго. Живојин Жујовић такође је као сарадник потпуно „складан“. Пелагић ће се јавити тек у „Младој Србадији“, и ако је још 1865 послао уреднику „Виле“ своју фотогафију са пуно комплимената. Друк- · чија је „Матица“ (1566 и даље) која је зборно место многих немирних и незадовољних. Још је друкчија „Млада Србадија“ . која се већ „меша у политику“ и коју цензура Намесништва једнако забрањује па мора доцније да се штампа у Панчеву, ван тадашње Србије. „Вила“ је, напротив, увек штампана у Београду, и то у државној штампарији. И она пати по који пут од цензуре. Једанпут ова јој избаци неколико редова у једном чланку Стојана Бошковића, други пут једну врсту из једне народне приповетке (Вила 1867, 320, 628). Али „Вила“ то само забележи, без протеста, просто ради извињења и објашњења читаоцима, „да се не чуде ако су опазили да мисао није изведена јасно“. једини протест који она чини против цензуре, то је што штампа познату Змајеву песму, „Слободну штампу“ крупнијим словима, па и то чини тек за време Намесништва.
„Вила“ има и програм кнез Михаилове Србије. Сређена влада Михаилова сва се посветила националним задацима; тим истим задацима служи и „Вила“. Познавање Србије и народа у њој била је стална преокупација духова у Михаилову времену: у „Вили“, М. Ђ. Милићевић објављује своја „Путничка писма“, која су најбољи прилог томе познавању. Кнез Михаило хвата везу с Црном Гором; „Вила“ такође одржава везу с њом и изазива интерес о њој код. публике. Она штампа песме ]. Сундечића, који је тада био секретар 'кнеза Николе; доноси путописе и чланке о Црној Гори од В. Дентона, Г. Б. Николајевића, Гаје Матића; покаткад у белешкама и рефератима говори о ситним и ретким публикацијама црногорским. Кнез Михаило хвата везе и са осталим српским центрима по Далмацији, Босни, Херцеговини и даље. „Вила“ се тако исто интересује за те крајеве, —: доказ: чланци „Јужне словенске земље“, чланак „Дубровник и Далмација“,