Српски књижевни гласник

Књижевни Преглед. 139

Али, докле једни траже тај циљ у вери, други (међу ове с ада и Готије) траже га у пробуђеној и ојачаној друштвеној свести, која има свога основа у позитивним наукама. Католици су ти који траже спаса у вери; соњиалисти ти која га траже у друштвеној свести. Али и једни и други слажу се у томе, да јединка сама за себе, — као земља у васељени, тако и она на земљи, - не значи ништа. За католике: човек је сићушни делић нечега непојмљивога и недостижнога, нечега над нама; за социалисте човек је део велике друштвене целине која се да научно проучавати и сазнати. У свакоме случају, и за католике и за социалисте, човек има свој циљ ван себе самога; отуда за њега дужност да се жртвује. Без пробуђенога духа пожртвовања ни католици ни социалисти не очекују повратак моралнога здравља у Француској.

Ми свраћамо пажњу на ову француску кризу зато што је она у многоме и наша. Ми имамо, ако не све француске махне, а оно доста од њих. Сваки народ, чак и један тако велики и даровит народ као што је француски, има склоности ка назадовању. Он се од те склоности може отети само покављаним напорима. Зато је потребно чинити од времена на време овакав „испит савести“, какав је за Французе учинио Пол Готије са толико немилосрдне увиђавности. Само такав испит савести може нам показати, шта се у нашем народном карактеру почело да квари, и шта треба поправљати. За сваку је похвалу, да се Французи нису дали опити својим великим ратним успесима, — и да код њих има куражних и увиђавних људи који, сутра дан после једног победничког рата, устају да говоре о моралној кризи. То треба да буде за поуку и нама. Ми се не смемо успавати великим успесима нашег народног уједињења, и почети уображавати да смо један народ без махна, који нема потребе да се усавршава, и који постоји ту само тога ради да му се други свет диви. То уображење било је фатално за друге народе, па би могло бити фатално и за наш.

ЈОВАН М. ЈОНАНОВИЋ.