Српски књижевни гласник

160 ЈЕ Српски Књижевни Гласник.

појединости текста, и нешто од целокупног тона песме. Ови мањци могу се попунити само верним прозним преводом. Најзад, лепота песме правда још један нов покушај пре– вода. Данас је мода подцењивати Поовог „Гаврана“. После одушевљења од пре пола века, које је прогласило „Гаврана“ као најлепшу лирску песму светске књижевности, настала је неизбежна реакција, која данас од своје стране претерује, као што је и прво одушевљење претеривало, — и то претерује у погрешном правцу, и претерује у вишем степену. На те помодне промене укуса не треба се обзирати. „Гавран“ Поов -— ако није најлепша песма светске књижевкости, јер такве нема — одиста је једна од најлепших, својом темом ожалошћене љубави, интенсивношћу ефекта, својом хотимичном, али врло успело изведеном градацијом, драматичношћу, сугестивношћу нађеног симбола, избором описних појединости које прате радњу и складно •појачавају осећање, суморним, очајним утиском нечег племенитог навеки изгубљеног, утиском који никад, ни пре ни после њега, ниједан песник није лирском песмом боље пробудио у читаоцу.

Х.

Савременик, најугледнији часопис хрватски пре рата, почео је на ново излазити у издању „Друштва Хрватских Књижевника“, а под уредништвом г. Бранка Ливадића. Ове године Савременик ће излазити „изузетно четири пута на годину у облику алманака“, у свескама од осам штампаних табака велике четвртине, с многобројним илустрацијама. Прва свеска, по својој техничкој опреми, нарочито по изврсним илустрацијама, заслужује сваку хвалу и препоруку ; она спада у наша најлепша, скоро бисмо могло рећи, највелелепнија издања; Загреб се, као што је познато, увек одликовао у таквим издањима која су једно уживање за библиофиле. Садржина је Савременика врло одабрана; око тога часописа искупили су се најбољи представници хрватске књижевности почевши од Назора па до Крлеже. Судећи по његовој првој свесци, Савременик ће поклањати исто толико пажње уметности колико и књижевности, и гледаће да нам да један уметнички часопис какав до сада нисмо имали.

Г. Војислав М. Јовановић, по својој жељи, пресшао је биши уредник „Сриског Књижевног Гласника“, осшајући и даље члан његовог уиравног одбора и његов сарадник.

Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.