Српски књижевни гласник

_– Породица | Пријовића. ~ dd

Кад дође Аустрија, темељи њихове трговине добро посукнуше, јер власт затвори границе ново-пазарског санџака и

удари монопол на дуван, Они, онда, пустише случају фабрику

у Плевљима, а после три године, кад молбе код аустријских генерала нису ништа помагале, продадоше у бесцење велике плевљанске магацине дувана у листовима који је, неветрен и нагризан влагом, био почео да труне.

Од тада су Пријовићи настојали да успоставе везе с' новом власти. Али то је тешко ишло. Били су изложени тдозрењима да су турски пријатељи. Окупаторима се нису свиђали њихови фесови, а још мање њихова трговачка пасивност, јер се веровало да имају новаца и знало да им се нуде многе бечке фирме чији су агенти, по окупацији, у буљуцима нагрнули у Босну.

Међутим, остале ташлиханске породице су се већ биле снашле међу освајачима. С урођеном виткошћу и покретљивошћу, оне се прилагодише новим господарима који су долазили с девизом заштитника хришћанства. Пријовићи су, потиснути, с тугом гледали како већ већи део тишлиханских породица отвара врата официрима и како нови тон и нова мода које су окупатори донели, улази у ташлиханске тврђаве, некад славне са своје консервативности. За две-три године по окупацији кнестаде у Ташлихану димија и курјука, притиснутих вишњевим фесићима, развише се девојачке пече и женски свет стаде да баца с ногу папуче и нануле, и облачи сукње, угледајући се на официрске жене, док су мушкарци полагано одбацивали комад по комад алаватних турских хаљина, збацивали Ћуркове и свлачили тешке чакшире с огромним туровима да се повампире у уским бечким панталонама.

Али нови дух времена осетно је утицао и на Пријовиће. Они увидеше да њихова јалова одвојеност од дошљака, настала силом прилика, не 'води ничему и да се, у општој утакмици за положајима, неће моћи дуго издржати без нарочитог посла. Они, најзад, на савете пријатеља, отворише своје конаке новом свету, измешаше се с њим и приредише, не без жалости, прво посело у част окупаторима. Но што су стари чинили тешка срца, то су њихови млади прихватили оберучке. Једини син млађег Пријовића, младић од дсадесет година, уђе у владину службу, с неколико разреда своје реалке, и стаде вредно преписивати немачка акта. А девојке

119