Српски књижевни гласник

164 Српски Књижевни Гласник. су верно копирале навике чиновничких жена, настојале да не изостану за њиховим помодарством, које се огледало у неукусним ситницама, и научиле се да уздишу ударајући. y гитаре. ,

Најзад, Ташлихан се ишчаури у укочену отменост и“ присвоји себи патенат на давање тона у новој моди. Он се измеша с Латинлуком који се из убогог кварта, потпомогнут досељеним католицима и, нарочито, језуитским поповима, нагло дизао и већ стао да се шепири као надражен паун, журно свлачећи пеленгире и раскивајући тврде печате робољ вања под Турцима. Сад је најбогатији део Сарајева, предвођен од Ташлихана, трчећи затварао магазе, бацао аршине у Миљацку и са стидом се сећао живота иза тезги. У ташлиханске радње уђоше некакви досељени Жидови, који су говорили покварено шпански, и отрцани пробисвети из Беча који су своје душе носили на иглама, а цело имање у мршавим путничким завежљајима.

Само се стари Пријовићи, уза све, не предадоше, на. ужас сопствене деце и срамоту породице. Они, одлучивши се једном да иду у свет, отворише дућанче у безистану, под једним оловним кубетом и с излазом на улицу, али су коликотолико настојали да ради трговачке подређености не изгубе додир с ковим светом који је смело и дрско наступао, уносећи у примитивни ташлихански живот манире бечке надмености. Нарочито су се упирали да одрже везе с чиновничким сталежом који је, однекле, представљао савршенство отменог владања и око кога се све као избезумљено окретало.

Разуме се, њихове су се кћери мучно осећале и, иза леђа, тужиле на очеве који су изгледали тако необразовани у брбљивој окупаторској поплави, али би се најзад утешиле задоцнелим полу-криноличама и ударањем у гитар, с испрекиданим, сентименталним уздисањем. |

П

Млађи Пријовић је имао три кћери од којих је најмлађа. истом улазила у десету годину, а гајстарија имала осамнаест, Ске три су биле некако 'чудно провидне, и што су више улазиле у године, изгледале су све тање и јасније. Боја њихдве коже; њихове крупне очи чија се кестењавост претварала у загасито-црно; тешки, врани бичеви њихових коса; звук