Српски књижевни гласник

___ Породица Пријовића. ГП

дете, а .њесове друге две кћери су као прокажене требале да седе код куће, исплићући обелеле курјуке. А то је и било оно „најстрашније. 'Јованка је својим неразумним бегством за вечита времена затворила својим сестрама, и најмањи путић AO „среће. Колико себичњаштва! Човек се нијао улицама као обезумљен, а по ноћи узалуд зевао распињући вилице и бескорисно склапао очи; — сна није било.

Но Јованкино бегство се није тако тумачило у младом Ташлихану. Као да је на позорници велики глумац извео сјајну сцену, младе ташлиханске госпође, и саме обремењене прељубом и глава успушених романтичним авантурама, жестоко су пљескале младој девојци. За њих, то је било херојско дело, много веће од оних која су оне саме чиниле, перверсно се предајући аустријским. штакорима и равнодушно варајући своје блесаве босанске мужеве. Оне су сматрале да је ово био први енергични покушај отимања од родитељске тираније, и уживале су што је једном догорела свећа старинској самовољи која је женила и удавала по својој вољи, по својој оцени и по свом интересу без обзира на онога кога се женидба или удаја непосредно тицала. А да би и практично доказале да су сагхасне с Јованчиним делом, оне је обасуше посетама и трудиле су се да је у очи хвале пуним устима. У ствари, до ње их је више терала радозналост но наклоности према девојци или пркос према старима. Оне су хтеле да уђу у све, желеле су да знају како је у стану младог официра -—- бећара, настојале су да испипају шта се дешава у њеној души и показивале су перверсног интереса за изнурену девојку чије су се очи мутно прелевале у тамним подочњачким колутовима и чије су носнице нервозно трепериле под'врућим дахом разбуђене страсти. И чудно! Ова оскврнута девојка која би још пре неколико година била јавно бичевана, на пању, и изјурена из благочестиве заједнице хришћанске, сад се сијала од бесловесне среће и мирно гледала у будућност... Материал за посела је био ту... И ташлиханске госпође су савршено биле задовољне. > Једне вечери освануше код Пријовића Краусови девери.

Обадвојица су били официри и нису знали ни речи српски. Тумач им је био Пријовићев син који је и сам био приправљен за ову посету.