Српски књижевни гласник

172 ____Српски Књижевни Гласник.

Пријовић је натмурено гледао у дебеле официрске образе који су се сијали од руменог здравља и с тамним наслућивањем зурио у њихове очи, ослушкујући тврде, неразумљиве речи. Настојао је да буде миран, али све га је нешто копкало да безобразнике истера и да разговор сврши одлучном речи да више неће да чује за. кћер.

Али његов син, који је тумачио официрске предлоге, уверавао је оца да је сад најбоље да ствар мирно заглади и да уштеди кући оруку која би сигурно настала, ако одбије благослов за кћерино ступање у брак. Тврдио је да се 'они могу венчати и без његовог одобрења, али да ће он онда несумњиво страдати. јер, по његовом уверавању, Краус је одлично стајао на Мусали, и у влади је: имао једног кућњег пријатеља, човека угледна на двору, дворског саветника и једног од подшефова владиног Црног Кабинета. Уз то, млади Пријовић се плашио да неће, одбијањем да да кћери благослов, изазвати против себе официрски кор који је у овако деликатним стварима, које су се тицале једног између његових чланова, био и сувише осетљив. А Пријовић, и иначе, није био најрадије виђен код власти...

Стари Пријовић, најзад, одману руком:

— Ајд', нека буде! Да је благословена! Али, кажи ти тим њушкама да ја за њу нећу да знам док се не вјенча! Нека ме не позива у сватове! Нећу ни да чујем за лутеранску цркву !

Он је мислио да је с овим давањем благослова довршена мучна ствар, и да младенци само треба да се венчају па да дођу да га пољубе у руку; али официри се нису дизали, и ако им је млади Пријовић саопштио да отац пристаје, и чудно су се некако сашаптавали, правећи свечана лица.

Пријовић, коме је цео овај разговор изгледао бљутав, нарочито од како је сматрао да се Јованкина срамота не може поправити, љутито се окрену сину и упита га, не кријући своје зловоље :

— Што не иду7 Шта хоће још 7

— Сад! Сад! прекиде га син преплашено, (ер му је било много стало до тога да се ствар правилно сврши.

Пријовићева домаћица по други пут унесе црну кафу. и послужи дуваном. Официри запалише, и чудно су се мешкољили увијени у сиве таласе густог дима.