Српски књижевни гласник

180 _ Српски Књижевни Гласник,

Синиша. Овуда! (Вуче је међу стене.) Хрисанта. Зар 2 Јао, по тој уској стази... Синиша. Урош. Ох будало! Ни десно ни лево. (Њој падне вео. Синиша га дигне и вуче је.) До Ђавола! Хајде. Хрисанша. Ох Пресвета Дјево! (Изгубе се међу стегњем.) На сцену долази млади краљ — престолонаследник — Урош и

инструктор коњице немачки капетан Палман. Младоме је Урошу деветнаест година, слабуњав је и мало уморан, али тај умор не изгледа тренутан. И ако има једва видне науснице, у очима му већ спава разочарење. Види се да је последњом сценом збуњен. Палман има четрдесет две. године, човек од позива. Енергичан је и послушан Оличење поштовања закона и државотворне логике. Палман носи у руци извађен мач. За њим иде један паж.

Палман. Чекај. Куда журиш 7 Сад мало борења. Урош. Марим ја за борбу. Палман. Па куда тамо хиташ 2 Урош. Досадно ми. (Тражи погледом Синишу и Хрисанту.) Тако. Палман. Шта гледаш врх стења, Ко да ћеш из таме нешто да прочиташ. А што те се тичу те дрвљике црне 2 Шта ћеш овде 7 Урош. Волим овај кут осаме. Ах, гле траг курјака и траг младе срне! Палман. ~ Курјак у сред двора. Све глупости саме. Де мало борења. | Урош. То ме не весели. Палман. ~ Треба да се вежбаш: и сам цар то жели. Урош. Цар. (Нешто га мучи.) Дај коцке. Палман. Жалост, ту губити сате. Урош, Онда књиге чија слова живот злате. Палман. _ Књиге Сад у мраку7 И бар да што знају... Што пише с почетка, то је и на крају. (Пажевима.) Дај коцке. (Паж оде Палман и Урош седну за сто да играју). Палман. Твој отац, млад као ти сад што си,

Друкчији је био кад Бугаре здроби. Цара Михаила мач још и сад носи.

Велбужд. Каква битка! Шта се плена доби! (Паж догоси геку игру налик на даме,)