Српски књижевни гласник

Палман. Урош.

Палман,

Урош.

Палман. Урош. Палман. Урош.

Палман. Урош. Палман. Урош.

Палман. Урош.

Палман.

Урошева Женидба, 181

Да почнемо. (Игра) Девет!

(Слабо га занима.) Чуј песму јаблања! Гола шума чека да нов плашт огрне.

Је ли да је сетан плач јесењег грања,

Кад с далеких страна северац нагрне.

(Сања.) И сваке године рађати се с нова... Волиш јесен кад се шири смрад мочари.

Ето чему тебе уче глупа слова.

ја повукох. (Игра.) (Смеје му се.) Ти си паун кога реп шарени кити,

А без срца. Теби рај се божји скрива. Па што ће ти срце, када цар ћеш бити... Штаг

Ти то не разумеш, стари.

Тешко тој земљи где владалац снива! (Као да пада у сан.) О погледај јесен како самрт сеје, И застире земљом покров боја разних, И прах свелог лишћа по коси нам веје. (Гледа га дуго.) Где научи говор тај умова празних 7 А сам си тражио да Сиргијан рече Псалме Вавилонске... Тај безгбожник глупи Дивни су то псалми, реч ко сребро тече. Ја повукох... Псалми... Рај ти души купи. (Рецитује један од чувених вавилонских псалама.) Тешки су греси, Господе, моји. Лутах. Нико ми не пружи руке. Жедан сам. Нико мене не поји. Громко позивам. Не чујем звуке. Плачем. Вај, нико ме не жали мене. Страдам. Уздишем, јечим и патим. Усне ми жедне и испивене, И залуд сунцу молитву пратим Господе, грех ми кишама спери, Недела нек ми ветар разнесе... ја играм. О краљу, де се разабери... (Урош повуче досадан потез.)