Српски књижевни гласник

182 Палман.

Урош. Палман.

Паж.

Српски Књижевни Гласник.

Јеси ли за метеж у Бизанту чуо 7 Да. i Кантакузени с престола су пали, После овог Бизант биће сасвим труо. Цар ће га узети као да се шали. Страшно су досадни ти ратови стални. А овај ће поход све до сада тући. Донеће се свила, пехари, кристали, Злато ће с оделом колима се вући. (Јавља.) Цар! (Обојица се дигну)

На сцену долази цар. То је Стефан Душан, цао свих Срба, Грка и Арбанаса, краљ Романије. То је једна моћна фигура, за главу већа од осталих. Коса му је бујна, румено мрка, брада лепо очешљана изразита и мало отворенија од косе. Нос као у орла, а очи сиве, боје мора, с енергичним зеницама Кошчат, моћан. Даје експресију дубоке проницавости, непопустљивости, самоуверења, не схвата финесе, ниансе, види све

оштро. Има готов суд о свему. Не зна за елегантну етикецију

Непо-

средан, искључив, личан.

Цар.

Палман.

Цар. Палман.

Цар.

Цар. Урош.

Цар.

Урош.

(Види игру)

Губите време. (Палману,) Чега новог има 7 Лодовико пита, што овога јутра

Примио их ниси, да говориш с њима. Не морају знати. Нека дођу сутра.

(Хоће да иде.)

Чекај. Жито ноћас трговци донеће. Нареди да спреме гвожђа и алата.

Ради ко да поход ујутру се креће.

За час ће пролеће куцнути на врата. (Палман полази.)

И сваком нек дужност одреди се јасно. И дознај, где уз пут биће воде питке.

Све нек буде спремно. После биће касно. (Палман се поклони и оде.)

(Сину) Успех није случај. Само треба реда. Докле, оче, само мислићеш на битке 7

Док Константинова престоница седа

Зове ме и понос вековни ми нуди.

Метеж тамо. ја да будем ћутљив лутак

Све што можеш узми. Тај те наук чуди 2 Хладно мотри, спремај се — чекај тренутак. Но та хука крај нас... Страх ме је тог врења,