Српски књижевни гласник

Томанда.

Синиша.

Томанда. Синиша.

Томанда.

Синиша.

Томанда.

Синиша. Томанда. Синиша.

Урошева Женидба.

Мир, мир савршени сав мозак осваја.

Само срце срцу куцњем љубав рече.

(Сва је утонула у његове речи Гледа како сунце умире. Чини јој се да је и она сама несрећна, јер је све око ње пусто и мрачно.)

И не волиш никог зар 2 (Нагло, као да се тргао из сањарија. Тобож плаши га то

питање, а у сгвари цело расположење је удесио због тога питања )

Ни речи о том. Јер лаж тад ћу рећи од свих лажи већу... Лаж > Да тебе волим, за твојом лепотом Да чезнем тражећи у твом недру срећу; Да ме залуђују твог говора чари, Рећи ћу, да сваки твој покрет ме плени, И да твоја жеља мноме господари И да лепшег стаса не видех на жени, Рећи ћу... (Сва клоне поведена његовим страсним речима.) Ох реци, све реци. (Тргне се.) Шта зборим 7 (Ватра јој удара у лице) (Све страсније ) Томанда, подло лагао сам пређе. Јест. Волим те, волим. Сав дршћем и горим. Волим твоје усне и косе и веђе, И твој дах и осмех, врх стопале мале, И вео што крије дражи твога бедра. И очи што снопом врелих стрела пале, И мирис што млада голица ти недра. Твој сам...

(Стукне уплашено. Буни је ова бујица речи што пада на њу као златна киша Као да пита: Лажеш мег7...)

Ипак сам лудо срећан. (Као плашећи се пита.) Зашто 2 Љубавно пијанство сву ми тугу крије. Волети срећа је, ма волети ташто: Ако вино лаж је, лаж пијанство није. Јер у мени љубав биће увек жива. Грејаће ме она к'о пепео среће, ја ти праштам, Можда ни ти ниси крива,