Српски књижевни гласник

Томанда.

Синиша.

Томанда.

Синиша. Томанда.

Синиша.

Томанда. Синиша.

Томанда. Синиша. Томанда. Синиша.

Томанда. Синиша. Томанда. Синиша.

Синиша. Томанда. Синиша.

Српски Књижевни Гласник.

То се вечни закон у рад људи плеће, Јер он неће срећу. Па нек тако буде. Ја сам мали да му вољан на пут станем. Шта ја могу Мравак ове трошне груде. Зар да својом судбом Закон Вечни ганем 2 Ти говориш као да ме волиш, али... Немој да се правдаш. Сажалења нећу. Свршено је. Тешко том ког неко жали. Мртвоме убица зар да пали свећу 7 Као да те волим 7 Та поруга нашто 2 Па ако ме волиш...

Чему сва та шала 7 Кад свако правдање моје биће ташто 7 Па ти знаш да сам ти све што могу дала, И зашто с Хрисантом 2

Ох, докле то име 7

Не мучи ме. Не знам ни ко је ни шта је. О, жена се увек заводи ма чиме.

“С њом си OMo?

Ту већ моја памет стаје. Па кад хоћеш да ти све речем, ти слушај. Но 7 Двобојем једним... Шта 7 Мој лов је спречен. Убица сам.

Зато ме се гнушај. BO... Од те болести још нисам излечен.

(Урош извири у друштву једног калуђера. Сакрије се за жбун да их Синиша и Томанда не виде)

Ма да нисам стражар, ја над дворем бдијем. Зар 7

И чувам цара. Пре два три минута Морао сам да се с једном хуљом бијем. Ено га, где лежи мртав покрај пута. (Тобож случајно му се загрне рукав, да се види рана ) Некаква ухода, стражи на срамоту Спремао је замку царевом животу.