Српски књижевни гласник

За |loh Kapnoca! ди 199

Елио :е продао Билбао, . А Мендири, Караскал,

Калдерон Монте-Јуру,

А Перула све остало.

Наша два путника их престигоше. Оливје виде сасвим близу себе исцепане шињеле, бледа и мршава лица, босе ноге... Један раздешен гитар пратио је песму.

— То није истина, викну им Оливје, нагињући се из кола која су јурила. То није истина. Калдерон није издао!

— Брђани, изненађени, погледаше младог човека. Затим се насмејаше подругљиво и засуше га увредама.

Улак ошину своје мазге.

Калдерон Монте-Јуру, А Перуло све остало.

— То није истина, викао је непрестано Оливје. ја сам био на Монте-Јури, био сам тамо.

Пут зави, и заклони им ту бедну гомилу. Оливје је јецао. Његов сапутник потера кола лакше.

— Не треба обраћати пажњу, рече он озбиљно Г. де Пренесту. Тако је увек кад је човек вршио дужност и кад је побеђен.

Поток је сад бучао с леве стране од њих. Наједном се кланац рашири. Усред мирне сиве равнице указа се пред њиховим очима једно село: Ларен.

Елио је продао Билбао, А Мендири Караскал · Недостојни припев чуо се сад испод прозора собе у којој је Г. де Пренест био ручао сам, и која се налазила у згради дограђеној уз кармелитски манастир.

Поводећи се, он се налакти на прозор, и виде један мали трг, С десне стране била је црква с гломазним торњем, с леве општинска кућа, с мрачним ходником на сводове. Испод тих сводова, под стражом једне чете француских жандарма, било је скупљено стотинак карлистичких војника. Једни су стајали, други су лежали, увијени у дугачку шарену ћебад. Већина. су. били рањени. Они су суморно гледали своје пушке, набацане на гомилу усред трга, крај ногу жандарма.

Г. де Пренест сиђе на трг. Био је тако слаб да је ишао наслањајући се на штап. 7“ "Два човека усред жандарма и војника, издавали су заповести. Један је био мајор. На својим грбовима носио је број 49.