Српски књижевни гласник

ТЕМА.

Уредник ми пише; он би песму хтео,

Па по соби ходам с рукама у џепу,

Смишљам. Шта бих поч'07 Ноћ, месец и степу Где с копљем на белцу јури бојник смео“

Пред зрцалом ено, онамо у куту,

Слика драге стоји, па бих мог'о Лепо Накитити како још осећам слепо

Све боле кад с децом сретнем је на путу.

Ил да тражим тему у дну срца, где је Негда било пуно башта и фонтана,

А сад гробља ћуте испод сухих грана И с прашином снега само ветар веје7

Или да опишем Срба и Хрвата

Слогу и Јединство“... Како будна ока Стојимо на стражи и к'о слепа стока Сви гонимо срећу са нашијех врата“...

Како се Србија, да би била с Братом, У темеље Браства узидала сама“

Како с њеног блеска са нас оде тама

Па сад Браћа на њу бацају се блатом 7

Нећу. То је тужно... ја. ћу друге грађе Потражити. Идем на прозор. По путу Има хрпа тема и у сваком куту

И крају Мостара по која се нађе.

Ено, мој комшија, што већ у свануће Галами, пред својим дућаном на пању