Српски књижевни гласник

Тема.

Испечену овцу расеца и на њу Све зове и виче: Вруће месо, вруће!

Једноме сељаку, ту одмах на среди Моста, под бременом дрва сивац пао, Расуле се биље, стари сељак стао, Гледа неће ли му ко помоћ у беди

Мимо-њ неко дете, што му рита груба С леђа виси, ђугум носи, пева нешто, И у дно Ђђугума шаком, тако вешто, Хитајући чесми к'о уз добош буба.

Онамо на углу, пред крчмом „Три Сеје“ · Нека жена лежи пјана а све јаче

~ Мрљаво и бледо њено дете плаче, Мајку зове а свет гледа па се смеје...

На раскршћу, ено, крај згрбљене бабе, Са дрвеном ногом стоји један слепи,

Он уз вергел свира... Негда „херој лепи“

Што је ослобађ'о нас ружне и слабе...

Над реком, где кумре гучу зоре целе, Видим чардак бегов. Видим испод свију Прозора му уских пењу се и вију Слатковине бронзе црвене и беле

Из прозора средњег, у оделу што је

К'о гримиз, к'о шипак саздрео на грани. Једна цура маше, а њени ђердани

Севају и сипљу запаљене боје.

Ено и Подхумља старог у бехару

И путељак видим вијугав и бео, Куда сам се на брег са Дучићем пео И са њиме чек'о на шокицу Мару...

Ето хрпа слика, ето хрпа тема,

Па сад треба сести и писати само... Но чекаћу вече и етићи тамо

У луку крај реке где никога нема.