Српски књижевни гласник

204 Српски Књижевни Гласник.

Када звезде плану и по тихој луци Разлије се бела месечева срма, Она ће ми доћи из густога грма, Моја ореада са харфом у руци.

Као блесак лепе 'и краљевске круне

Сва ће она-сјати:и са мном уз реку Сести ће да мени, уморну човеку, x Срце крепи песмом и звуцима струне.

Слушаћу је страсно, нека слатку чесму Својих трила слије у дно душе моје То ће бити тема... Са чаробне боје Њених речи жељну уграбићу песму. _

Мосшар, у Априлу 1921. АЛЕКСА ШАНТИЋ.