Српски књижевни гласник

Пустињак и Меденица. 27 зажареног пића. Каква је моја коса 7 Моја је коса у прљавим бичевима; мирише на малу децу или на знојаве ноге ратника. Каква је моја душа 7 Моја је душа од увек старо-словенска. Она примитивна, нова душа. Љубљена. Каква је моја жеља 7 Жеља је, и она, старословенска. А дланови 7 И они. А прси“ И прси су, гле, старословенске. Па тако све. Отуд се у оволиком понижењу богу молим: са мржњом у очима, а љубављу превеликом. Пун красноречивости која њему можда изгледа лажна, пун химни неизмишљених још у Бизанту, где ће ми их покрасти па их певати после као своје. Каквом бедом и каквим јадом поступа он према мени кад неће да ми се потврди снажно, да ме поплаши. Јер на мене се само "страхом могло дејствовати дубоко и трајно, или неким дивљењем кад осетим снагу. Но доста овакве поетике: ја је мрзим, она ме роби и разблажава.

Главно је да су ловци почели долазити све чешће код мене, заволели ме као једног од својих. Морам рећи да у прво време, уплашен још мојом високом заштитом која ми их може потчинити, осим поштовања, гајили ми и неку злу досаду. Но нисам ништа тражио, а примао сам онолико дара од њих колико да их не увредим. А њима је било необично мило што их не штетим, и то још на начин који им не ће достојанство да наруши. Кат-кад, дошавши после хајке доцкан у вече, остајали су да ноће код мене. Неколико шумских кокошију запретали смо у супрашку пуну жара, па тако очишћене од перја порили, чистили, пекли на ражњу, и јели уз гласно жвакање. Били смо умашћени до лаката; и по свем лицу и врату; о чакшире и о косу смо брисали руке. Место пенушавог пића налазили бисмо само студену изворску воду,.и сањали бисмо један час о пуним кацама долинских богаташа. И онда бисмо се већ пружили по земљи да преживамо; врата смо остављали широм отворена на красну пролетну ноћ, а задржавали близу копља у случају да нас походи какав немили гост, незвани медвед или вук, или ко други. Прво би хтели да буду љубазни према мени, те су почињали какву причу детињски свежу и лепу, пуну невиђених раскоши и љубазних дивки поред којих се може ноћити сву ноћ а да зла мисао не падне на памет, — просто чувајући је од змаја или аждаја. Али преморени заспали бисмо на најзамршенијем месту. После доста времена приповедач се пробуди, упита: