Српски књижевни гласник

Пустињак и Меденица. ДА 31

неукротљиви горјак. Јоакиме, Јоакиме, зар се тако нови бог служи 7 А кад много даље изађосмо на друм, придружисмо се доста великом броју младића и јаких већ зрелих пожењених људи из нашег села и других. Уз пут пред плотове нам износили домаћини каце са славином или сурутком, појили нас и пунили наше буклије. Много смо певали; спавали смо по лестама; девојке смо дирали у сусрету, обећавали им бурме и колајне по повратку са пљачке. Гомила је била све већа: ускоро је сав друм био закрчен; прашина се дизала облацима. Неки, надајући се у богат плен, понели су врло мало јестива; други су гонили испред себе и по два и по три овна, чак и брава; много је паса такође ишло за господарима. Ишли смо, ишли тако, а сунце нас је пекло и прашина нам падала у очи. Ако би са раскрсница у даљини, на другом друму, видели сличну бугију, знали би смо да ће нас бити још више. Поплаших се чак да ће нас бити одвише при деоби уплењеног; саопштих то друговима те се и они снуждише. Ево како смо ишли све даље под видријим капама, у опанцима бивољим, са копљима и мачевима и округлим штитовима од јареће коже. И на све смо били спремни: јунаци, млади, охоли. Прва насеобина на коју наиђосмо после · неколико дана, била је већ опустошена: мртви су отицали на сунцу, а гаврани их кљуцали и пси им ноге лизали. Убрзамо корак, пожуримо, пожуримо, стигнемо. Улогорисмо се на ливади испред палисада. И попалимо огњеве. По која стрела буде избечена оданде, па мир. Стегло нам се у грудима од узбуђења и чекања нечег неочекиваног.

Да сте видели наше миле Словене како се разголите сасвим, па обрасли риђим длакама скачу свуда около и гоне се. неббуздано. Да сте видели како им црвене косе лете у зрак, кад поскоче, као пламене тице, и како су гојни и велики, и како ломе преко колена дрва за ватру, — груди би вам се испуниле сигурношћу и дивљењем. Да сте видели! Позвали би можда најстаријег словенског певача да испевамо песму какву више не умемо.

Почели смо град опседати са свију страна, гађајући га каменицама, стрелама, ударајући одасвуда најбесније. Један замахне стеном више главе, заљуља је клатећи се из бедара на чврстим ногама, па је одбаци преко палисада, и тамо се зачује кукњава. У дрвене диреке забадају се наше стреле