Српски књижевни гласник

36 Српски Књижевни Гласник.

ЗА ДОН КАРЛОСА!

ГЛАВА ДРУГА. ХОЛОФЕРН.

(17)

На столу, била су два сребрна светњака, једна генералштабна карта, сва ишарана цртицама, једна чинија с тешким. крвавим говеђим печењем, један упола пун жбан с портом, и мач са златним темњаком бригадира Гилимера.

Он затвори врата за Алегријом. У дну собе, назирао се мрачан алков, постеља, чаршави.

Дограбивши жбан, он напуни две чаше.

— Пиј, рече он.

Она није пила. Њени изнурени погледи ишли су месу.

Он се подругљиво осмехну. Затим, дочепавши једну ножину, он одсече од говеђег черека једно велико парче и баци јој га на тањир: пљус!

— Једи.

Несретница поче да гута.

Дон Јорг стаде иза ње. Кроз њену полу-отворену хаљину. он виде њена удубљена и топла леђа. Војничина прислони на. њих своја прождрљива уста. Алегрија дуго задрхта.

У истом тренутку, неко залупа на врата.

— Напред, рече бригадир громовитим. гласом.

Један стражар, блед као крпа, стајао је на прагу, с писмем. у руци.

Гилимер отпечати писмо, страшно псујући.

— Добро, рече он окамењеном војнику. И не излази ми више на очи. |

Његове ужасне сићушне жуте очи блистале су се. Он узе једну чашу и пружи је Алегрији.

— Пиј, заповеди он наново.

Она испразни чашу.

Он ју је већ био стегао. Она се оте смешећи се.

— Дон Јорго, Дон Јорго, рече она, кад бисмо ми метнули мало реда у наше послове. Има времена за све.

Он загрокта. Она му измаче.

— Не пре но што ми дате оно што сам дошла да вам иштем, рече она.

! Начукодоносоров гекерал, кога је за време сна убила Јудита. Пр.