Српски књижевни гласник

44 Српски Књижевни Гласник.

израсти место тебе. Лисната жабо која бежиш под маховином, зеленом као и ти, да се сакријеш у њу, тебе ће заменити друга жаба. Одавно ће већ потоци који плачу јутрос доћи до Ебра, затим до мора, затим до небеских магла, али ће други потоци, синови ових, плакати опет на истом месту, на овом месту где ја желим да се вратим, да покушам учврстити успомену на тренутак који осећам како вене, с брзином која дира у срце.“ |

Хладно зимско сунце било се родило у долини. Околна магла начини од њега једну велику жуту куглу. Равнице ишчезоше. Око њих се видела само једна зеленкаста светлост, која није удвајала никаквом сенком силуету јела.

Затим се и јеле проредише. Кржљавих храстова било је све мање. Пред Оливјеом и његовом другарицом отварао се сада један широк, бледо сив простор.

Врх Сиере. Ситна трава. Џбунови ариша и борови-ице. Овда-онда, узлетела би по која птица, са жалобним слабачким криком. Пољски мишеви — сићушни кенгури -— скакали су, . велики колико скакавци. Нека велика тужна и мирна тишина лебдела је над ретким кретњама ове детињске фауне високих врхова.

Целог дана ишли су тако, не проговоривши ни речи, само би се, овда-онда, погледали, и после тога би се осећали окрепљени.

Од јутрос, Алегрија нија била престала да служи као вођ у њихову бегству. Оливје није знао ништа о грозним заплетима који су је били довели до Гвардије; он је могао да слути само један сасвим мали део умора који је обрвао ово драго тело. Али он се осећао сам толико уморан да није хтео предложити да се стане ни за часак. А уз то, око њих је владало ћутање, велико ћутање, које је било тако тешко прекинути усред овог очајно тужног предела.

Нигде се вече не спушта с толико предострожности као на врховима планина. Нигде падање ноћи није мање сурова појава. Гле, ова сенка, малочас тако скромне слезове боје, сад готово црна. Где ли је прелазни прелив 7 Било га је, али га ја нисам приметио. Природо, колико пажње да не дођеш да узнемириш моје снове који тумарају у мом срцу! Другде, како је твоја лепота тиранска! Шта ме се тичу ове шуме,