Српски књижевни гласник

BOT Y.

О Боже црни очаја и суза

Одреши чула моја од крвавог плама Болесне селене... Бескрајпирамиде лешева стрвних "Герете их,

Претанка чула светлог визионара!...

О Боже бели љиљанове пути

Што ватром мириса пржи кужне земље Опрости руке моје од злочина,

Руке непорочне, мисаоне

Руке васељенског бола, чежње и сање!...

О Боже светли што златном олујом Сунчаних пожара крваво веје азурпростор Сипљући пелуд плодну стваралачки

На нежну женску селену. —

Опрости тело моје муља прљавости Стеница, станбених тамница —

И светлу душу од људске подлости... Она је недужна несташна голубица

На грани бехара твојих светих тајна

И нежно гуче у славу твоју

у славу вечног белог ти Празника!...

О Боже рујни ружичних зора,

Оркана светлости,

Драгуљних вијавица,

Смарагдних зрцала језера,

Бескрајних модрих кругова пучина океана, Вијоглави боже вечних снегова, ледених брегова И плешућег азура,