Српски књижевни гласник

Бог у Ноћним Улицама..

__Б7

Кристални осамљени боже јужног и северног стожера, Зеленим светлом цикћућих северних зора Са залепршаним црвеним заставама у Вечност!... Боже, трептећих у огњу језера купајућих се звезда Крвавих свемирских вулкана сунаца, О дај да уђем у велебне плаве мермер храме Твоје Чист, умивен и почешљан Са ведром промисли на челу И лиром у схрваној руци... И ту проклечим Време Простора И Трајање Бола Коленима нагим у кристалној чистоћи И само Теби уздишем, јецам и молим!... ЈОСИП КОСОР.

БОГ У НОЋНИМ УЛИЦАМА.

У ноћ

торањ за торњем пада,

прозор за прозором гасне, у ноћ црну се руше

предграђа, улице, куће

и звезде светле и јасне.

Ноћ је.

У стрепњама гину последњи крикови града, на кровове жутих касарна олуја тмине пада.

Ноћ је.

У панџама мрака

беле болнице, ћуте,

и сви су вртови пусти

и сви су путеви празни, само слепе даљине нешто тајанствено слуте.