Српски књижевни гласник
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
Српски Књижевни Гласник.
Ноћ је.
У хладну вечност полако часови тону и капљу црне минуте.
Све је мртва даљина
и свуда се, свуда кочи бескрајни, празни простор и језа пусте ноћи,
ко да је црни застор
пао пред наше очи.
Тко зна
дали смо управо сада
пред вратима правог живота или за његовим плотом 2 јер све је далеко од нас
и све нам је близу;
све је мртво пред нама
и све се пропиње, живи новим, чудним животом.
Дању нам певају песме хареми блудница боја, дању из сребрних чаша пијемо рујну светлост, дивно и опојно пиће.
На другој обали, ноћу, исток је наше душе; на другој обали, ноћу наша душа ко сунце свиће, свиће и свиће.
Ноћ је.
Шуморе крошње, певају стабла и шуме, путују потоци, реке, пене се далека мора. О нису очи слепе!
О нису душе пусте!