Српски књижевни гласник

Бог у Ноћним Улицама. 49

У нама је шумор крошња, у нама је песма шума,

у нама је оргија мора,

у нама далека, модра ћутња поља и гора.

Ноћ је

тиха, без гласа,

а слепе очи виде како улицом пустом Бог невидљиви иде.

Иде, и око 'чела венац светла му гори, и само душа слуша у црквама својих тишина, песму, што за њим се ори из бескрајних, мрачних даљина. ГУСТАВ КРКЛЕЦ,