Српски књижевни гласник

626 Српски Књижевни Гласник.

који су, без дубљег смисла у чисто уметничком правцу, годили публици шаренилом костима и површном и лаком радњом која се окреће око маскираних карикатура, и такве садржаје Офенбах је оживљавао својом музиком, која се одликовала мелодијом, гипком у свакидашњем смислу, сентименталном и шаљивом у исти мах, и нарочито фасцинирајућом ритмиком, којој је у то доба било тешко наћи премца. Офенбах је био мајстор ритма. Жив темперамент, живахан дух, човек око чијих је усана увек играо осмејак, он је био у вечитом покрету. Сваки дамар у њему је куцао, и под рефлексима тих куцања рађале су се ритмичке комбинације у његовом музикалном осећају: нове, чудне, опојне, здраве, тако да није чудо што су људи, слушајући његову музику, и нехотице ударали ногом такт, и што и данас још широка маса, када чује те ритме, постаје живља, покретљивија. Музичка хармо-

нија га није интересовала, — можда с тога што је његово теоретичарско знање било врло оскудно, готово дилетантско. И када из његових партитура, — а он их је нанизао безброј, — допре до нас која интересантнија хармонска комби-

нација, она је у толико чуднија што је ретка. Онима који су се подсмевали његовом животном нерву, он је одговарао: „Није вештина бити научењачки досадан; али бити пикантан и мелодичан!“...

Као композитор, Офенбах није самоникла уметничка појава. У његовом стилу има мешавине лирске сентименталности немачког 5глозрге-а, талијанске орега бијја неаполитанског порекла и француске орега сопидие. Као музичар Офенбах је имао и своје симпатије, које су, већином, из реда композитора комичног правца или сентименталне лирике: Амброаз Тома, Гретри, Адам, Монсињи, Росини, Доницети, Боалдје, Обер. Моцарт, композитор Со5г јап тиНе и Ошмице из Сараја, био је, такође, његова симпатија. И Офенбах, који је, компонујући за масу, доживљавао најсилнија пљескања, ипак је у себи патио што га музикални филистри и критика не примају. С тога је желео и он да га приме у Орега сопидие, али сви његови покушаји у томе правцу остали су узалудни. И када је прохујало доба „јавних балова“, и када је Друго Царство било замењено Трећом Републиком, остао је Жак Офенбах, „танцмајстор Царства“, као борац на издисају, сањајући још увек само о једном циљу: Орега сопјадне И изнурен борбом и животом, који је био једно вечито регрешит тобие, и болестан, он је у грозничавој журби узео да ствара Хофманове Приче.

Фантастични немачки романтичар Ернст Теодор Амадеј Хофман, јуриста, дртач, гениални песник и композитор пун маште, као личност је, и по темпераменту и по идејама, био сродан личности Жака Офенбаха. И пред крај свога живота, Офенбах се срео са фантастичним причама берлинског суд-

i“