Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 633

сам појам народности није био јасан. Није се знало ни одреJamo шта је Српство, Хрватство и Словенство према. Југословенству. Жонглерске фразе нису могле више давати решење. Од речи је ваљало прелазити делима. Помешали су се побеђени и победитељи — као једнакоправни грађани. Гласање је постављено као база државе, и ако се није веровало великом делу становништва. Кад се збуне велики, није чудо да настаје права узбуна међу малим људима.

У Босни се деценијама бије племенски бој. Маса становништва стајала је у њему по страни. Једна већа концепција национализма створила би од Босне, као географског центра, камен темељац државе. Уски национализам је од босанских енергија направио песак. На народу није кривица. Узрок. је ситничавост наших касаба, импортирани уски шовинизам материални интереси, неморалност наших политичара, који су хтели искористити све страсти и све заблуде прошлости.

Вера је кроз векове била у Босни главни агенс. Постојала је озбиљна бојазан да ће се у том погледу десити непоправне грешке, јер други крајеви нису познавали сличне осетљивости. Добро је прошло захваљујући инстинкту верске толеранције, којом се одликовао редов и генерал, немешању

· власти, поштовању старог. Општа национална политика имала би много да научи од искуства у овом делу политике.

Значај босанског аграрног питања мало се увиђао у другим крајевима. Сам проблем је свођен на један обичан сељачки егоизам. А он је међутим далеко од тога. Босански аграр је био културни проблем, јер је он стварао могућност веће продукције и благостања, тим дакле и модерне цивилизације, проблем демократије који је теоријску једнакост држављана претварао у стварну једнакост. Осим тога, у правилном решењу био је један дубок осећај правде. Тај осећај је саставни

део још средњевековне Босне, он се развио још више у ропству Османлијама и Аустријанцима. Правда је утеха и подстицај потлаченом. У кметству је била конкретизована неправда. Сељак је стога, не питајући никога, порушио кметство сам одмах иза ослобођења. Касније борбе партиске о законском начину решења аграрног питања њега нису ни мало збуњивале. Ослобођење је значило празду, правда је значила рушење беговата. Сељак стога не може да схвати и одобри да се за успостављање правде мора још нека одштета да плати.

До рата је Босна имала индустрију страну, али доста напредну. Иза рата индустрија је остала страна, у колико

није државна, али није напредна. Продукција се дакле не повећава, ни народно богатство. Трговина је сведене на најобичнију спекулацију. Мењање курса динара много доприноси опадању богатства, забуни и незадовољству.

Политичке партије, које су биле позване да дају солуције тим проблемима, баве се сасвим другум задацима. Инфе-