Српски књижевни гласник

Српски Књижевни Гласник.

риерност политичких људи из Босне није никад била очигледнија него у овим часовима кад треба што више конструктивног рада. Они се и не труде да нађу решења која користе држави, а Босну спасавају. Осим локалне. муслиманске организације, све странке су делови, или филијале државних партија. Ниједна, осим земљорадничке, није успела да у партијске програме унесе босанске потребе.

У културном погледу Босна је, више него икада, зависна од Београда и Загреба. Друкчије није ни могуће при садањем уређењу, при садањем културном стању народа у Босни, који има огроман проценат аналфабета. Ипак би требало створити један културни центар ма у ком виду. Поред позоришта, које обећава дати приличне успехе, један или два факултета дигли би ниво цивилизације, отворили би могућност овом једром талентованом народу да узме у држави позицију коју заслужује по својој прошлости и по својим напорима. Директна железничка веза са Србијом и с морем један је од главних услова за његово привредно и културно дизање, за превлађивање динарског типа у држави, којој тај гип најбоље одговара, и за коју је он имао највише заслуга.

Практичним и демократски васпитаним деловима наше нације може изгледати чудно схватање Босне, која очекује да други увиде њене потребе и да их задовоље. Одсуство сваке самоуправе под туђинским режимима и скоро недостајање покрајинског патриотизма у прошлости чини ту појаву схватљивом. Интелигенција је малобројна, заузета ситним бригама, неагилна. Одговорност за те своје погрешке преносе Босанци онда на друге. Вал незадовољства из Хрватске, који је у многом сличне природе, прелази на Босну. Почиње да се развија локални патриотизам из локалних материалних интереса у овим крајевима, који су се иза ослобођења потпуно предали држави и. народном јединству. Развијају га индустриалци и трговци. Код сељака се много не осећа, али ће се вероватно осетити иза поделе на области, кад буде преглед лакши. У том локалном патриотизму вешто диригованом, може да буде користи за целину, јер је он спајао три цивилизације које се у Босни одавна шире и нису још успеле наћи додирне тачке. Егоизам локални може да буде плодоносан за егоизам национални и државни, ако држава буде имала на широко основану националну политику. Али ту има много непознаница. Садањи локални патриотизам босански, површан и збуњен, није добра сведоџба за државну управу.

Војска туђинска, охола, без икакве везе с народом, чиновништво дисциплиновано, али не национално, друмови добри, железнице уредне, с Посавином која је могла покривати добар део потреба пасивних крајева, то је била, у материалном погледу, аустријска Босна. Имала је много лажног, што примитивни људи нису увиђали дивећи се „снази државе“