Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 635

и култури шантанској. Представник власти, ма и најнижи писар, хтео је да импонује. Власт је била над народом. Наша управа је поставила принцип власти из народа. Али примена његова далеко изостаје иза теоријских фраза. У њој особито недостаје један систем. Почели су се правити компромиси, који су стално испадали на штету демократије, неорганизоване у Босни, неорганизоване у целој држави. И сад мал, не на свима већим положајима имате старорежимске – људе, мало збуњене овим честим променама . партије на влади, понизне, без иницијативе. Државни апарат окреће се по закону инерције, по снази плата динарских, без љубави и без принципа.

Маса, патриотски расположена, инстинктивно осећа све то, осећа да је остао стари начин управе у новој држави, јер види старе људе на страним местима, многе и унапређене, одликоване. То је збуњује и доводи у сумњу да поставља питање: шта значи управо ослобођење7 Место да се поузда у себе, да сама исправи, како би радио Шумадинац, она од Шумадинца очекује све. Не добива, и стога је незадовољна. Онај део народа који ће требати дуго васпитавати да постане искрено патриотски, од почетка и из принципа је незадовољан.

Босна је ипак мирна. Научена на тихе, понизне критике, она ће дуго још моћи да трпи таворење управе. Треба |ој дати само правде и сталности. Она ће бити један од главних стубова државе. Њеном географском положају, њеном етнолошком саставу и економским интересима треба посвећивати више пажње. Треба спремати низ ситних канала, јер је Босна бујица планинска. — Пре свега и изнад свега треба само истицати државу, а у самој држави правду. Један босански сељак из централне Босне, католик, скоро је рекао у двору: „Имамо слободе, само немамо правде.“ О тим речима, које карактеришу најбоље расположење маса народних, треба размишљати. У државној политици, примењеној на Босну, треба узети као гесло: „Слобода, једнакост и правда.“

Др. НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ.